Дело

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 263 близу Беча у време босанскога устанка — сазнајем да је епископ много полагао на своје општење с Гледстоном, и надао се је да оно неће бити без утицаја на судбину Балкана. Предпоставио сам да штампам писма у колико је то могуће без коментара, остављајући читаоцу да донесе свој суд о њиховој садржини. 1. ЕПИСКОП ШТРОСМАЈЕР ГЛЕДСТОНУ. Допустите да вам заблагодарим из дна душе што сте се онако племенито заузели1 пред вашим славним народом и пред целим образованим светом за права човечности и слободе, за која Јужни Словени тако много трпе и крв своју проливају у једној неравној борби. Томе смо се у толико више радовали што долази из земље којој се искрено дивимо и која је тако добро успела да измири ред и сталност са слободом и сваковрсним напретком, и племенити покрет који је у последње време обузео један део енглескога народа испуњује нас надом, јер је снага јавнога мишљења неодољива кад је управљена племенитим циљевима и кад је воде људи ваших услуга и вашега гласа. Стога ја вам uoново срдачно благодарим, и хоћу да додам неколико речи, не зато да кажем нешто него да себи олакшам притисак који ми је на срцу. Коран је и пред Богом и пред људима посведочио своју потиуну неспособност да влада хришћанским народима, постављајући себе за основицу не само религиозног него и друштвеног и политичког живота. Његова кобна намера је или да им наметне Ислам, или да их за навек лиши политичких права и да их баци у један несносан јарам. Нема силе на свету која може да промени ову природну мисију Корана, јер она, по веровању Мусломана, долази од самога Бога. Да влада и осваја, и да се неузнемирен одаје свима оним неприродним пороцима који су, пре него што доврше смрт народа, увек извор страховитих свирепстава, то је одређена мисија коју је Мусломанин примио од Бога. Између коранскога ропства и сваког другог ропства разлика је у томе што је једно резултат рђавих обичаја, порока и страсти, узрока који немају божанско овлашћење, док друго приписује себи заштиту самога Бога, и стога мора да буде непромењиво и стално. Отуда очевидна истина да су све покушаване реформе 1 Ово се одиоси на чувени Гледстонов памфлет Тће Bulgarian Horrors anđ the Qnestion of Ihe East који je изашао 5 септембра 1876.