Дело

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДС10НА 265 било једно свето и религиозно дело. Најзад, турска администрација је неизлечима рана на турском државном организму. Ми знамо из свога искуства какав је карактер азијатске бирократије, коју су Турци много година слали у наше словенске крајеве. Они немају ни труни стрпљења за рад, вредноће и поштења што је потребно за један пристојан административан систем. Они су тако прождрљиви и тако порочни да се само могу да пореде с ројем скакаваца који пустоше једну земљу остављајући за собом беду и болест; и не могу да не поменем противност између Арапа, који су оставили сјајних трагова своје духовне радљивости у Европи, и турске расе која је крајње неспособна да ма шта створи и само је вешта у разоравању. У најлепшим крајевима Европе, после четири века окупације, они ће за собом да оставе пустош и беду, без и једног знака каквог узвишенијег или бољег идеала. Све што се говори о реформама само је уображење, врло често основано на рђавим намерама. Јер има људи који лудо мисле да би васкрсење словенске расе у овим крајевима било пропаст за сам њихов народ.1 Отуда вика да Словени не смеју бити слободни, да се не сме допустити да у овој земљи ухвате корена клице за једну независну државу. Ти људи не виде истину да је, по закону самога провиђења, ослобођење и оживљење једног потиштеног народа залога за будуће користи других. То је права тајна солидарности народа. Доиста мора да је бедна и несносна егзистенција кад она као услов тражи да се један суседан народ сломи и зароби. Постоји један процес уједињења који се врши међу словенским народом и који је, и поред многих сметњи и погрешака, Бог изгледа узео у своје руке. Како ће то да се сврши, то је тајна Провиђења. Али ја се из свег срца надам да ће то бити на корист државе којој припадам, и која изгледа да има високу мисију да посредује међу великим народима, да предупреди сукоб и да реши најзаплетенија питања, на корист и срећу Европе. Резултат зависи од тога да ли ће та Сила остати верна, без колебања, оном закону Правде, који је насушни хлеб народа који живе да остваре велике идеале. Ми Хрвати можемо у истини да кажемо, да у овој малој групи словенске браће ми представљамо тоскански елеменат. У тешким околностима и за кратко време ми смо подигли установе које оправдавају што ми пола1 Ово се односи на гледиште тако распрострањено код Мађара.