Дело

Л А Ж И 275 узимамо њихово слободно време, они нам пак не чине добра јер нас износе на рђав глас. Причали су ми, ономад, ову лепу причу о ћерци једног колеге тога господина. Она помаже своме тати у његовим књигама: — „Ми не идемо никад у велики свет а да отуд не донесемо по две странице потребних бележака.“ — „Ја, ја бих да знам шта је нашем свету наспело да говори пред фонографима, — и то пред фонографима глупчм и пакосним!..“ — „Ах!“ рече Сузана узимајући баронову руку у своје и гледајући га очима где се читало дивљење сувише живо да не буде искрено, „како сам срећна што сам вас нашла да управљате мноме кроз живот! Какав поглед имате ви, каква финеса!...“ — „Мрвицу разума само“ продужи Дефорж, „па се избегну три четвртине опаких поступака који су само глупости. Цела моја наука о животу састоји се у труду да уживам у ономе што ми је још остало... Израчунат је, тај остатак... Знате ли да ћу кроз шест дана напунити педесет шесту, Сузана?“ Она стресе своју лепу плаву главу и приближи се још више томе човеку, који је корачао, тако говорећи, с краја на крај собе. Једним покретом за који се не би могло рећи да ли је порочан или чист, јер би тако једна велика девојка затражила један пољубац од свог оца, она стави под усне баронове једно своје око, па онда крај од својих танких уста, где се дубила једна рупица. — „Остав’те,“ рече она, „хоћете ли чаја? Кад се размећете вашим годинама, то је рђав знак. Ви сте се наљутили у парламенту или у каквом управном савету...“ Изговарајући ове речи, она пође ка сточићу, на којем јој очи сретнуше две шоље од њене ужине с Ренеом. Да ли се она сети тада улоге богородичине коју је изигравала на овом месту четврт часа раније, и лепог младића којег је обасула најслађим чарима свога кретања? Ако је ова мисао прошла кроз њено глатко чело које су урамљивале њене плаве косе својим отвореним повезама, осети ли она нешто стида — нешто жалости бар што је песник отишао, какав осећају оне слободне глумице у тренутцима интимног лицемерства ? Она спреми чај с истом пажњом коју је малочас употребила у свом научничком одређивању дозе. Барон се врло природно раскомотио у фотељи где је Рене седео. Сузана са своје стране седе на столицу коју је имала кад је била поред младића, и слушаше причање Дефор18 *