Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ИТАЛИЈА И ТУРСКА. ОПАСНОСТИ НА БАЛКАНУ ОД ПРОДУЖЕЊА РАТА. ИЗГЛЕД ДА СЕ ПРОМЕНИ ДРЖАЊЕ ВЕЛИКИХ СИЛА ЗНАЧАЈ ПРЕМЕШТАЈА ЈЕДНОГ СЈАЈНОГ НЕМАЧКОГ ДИПЛОМАТЕ. У току последњих неколико недеља настала је једна нова фаза у турско-талијанском рату која указује на одлучније кораке. Пре свега Италија је променила свој борбени план. Та је промена дошла отуда што је она у своме првобитноме плану учинила озбиљних погрешака у извесним рачунима који су се показали рђави. Така једна основна погрешка било је њихово мишљење о вероватном држању Арапа у Северној Африци. Мислило се да кад Италија буде заузела главне насељене центре на морској обали и кад буде тукла турску редовну војску да ће Арапи одрећи верност Султану и Италијане дочекати с раширеним рукама. Кад се ово очекивање показало неосновано, цео борбени план је пао. Изгледа да се понекад Италијани нису брзо користили приликама, да су се показивали претерано обазриви, али су у главноме добро учинили што се нису упустили за пустињским фата морганама. Они се нису ни били спремили за једну пустињску борбу, за коју су требале дуге припреме и која много кошта и у новцу и у људима и то све с изгледом на успех који је у најбољем случају могао да буде потпуно проблематичан. Ето то су обзири о којима је требало водити више рачуна пре прогласа анексије. Италијани су се доиста трудили да поступају по првобитноме плану, и то су чинили све док су имали ма какве наде на успех. Али италијанска влада најзад је увидела да рат прети да се отегне у бесконачност, и у Риму се одржи једна конференција ђенерала на којој се без сумње открило да главној непријатељској снази не само још није нанесен никакав тежак Дело, књ. 63. 19