Дело

290 Д Е Л 0 удар, него да она још није ни пронађена. У том је тренутку вероватно и одлучено да се ратне операције прошире на Егејско Море и отпочете су журне припреме. Ко је пажљиво студирао телеграме могао је да види да се нешто спрема. Прво су се отпочеле да распростиру заводљиве вести о кретању италијанске флоте, од којих су неке биле прилично провидне. Ипак се мора признати да је штампа била одлично извршила свој задатак, ма да ја тешко било убедити каквог Неверног Тому комеје изгледало чудновато да се сада наједанпут, први пут за време рата, будућа кретања италијанске флоте описују са тако дирљивом искреношћу. Ма каква одређена акција да се одлучила прво је било потребно бити неоспоран господар мора. Ма како да је слаба турска флота ипак се она не треба да игнорише. Било је потребно извршити један претрес на европским и азијским обалама Турске у Егејском Мору, испитати острва, и прекинути, у колико је то могуће, сав саобраћај између тих острва и Турске. То је био први задатак који је италијанска флота успешно извршила. Главна снага италијанске флоте била је испред Дарданела, јер се знало да је турска флота била усидрена у самим Дарданелима, и вероватно је било у плану адмирала Виале да покуша да је измами у отворено море. Кад су се италијанске ратне лађе већ биле приближиле Дарданелима, Турци отворе ватру са утврђења, али изгледа да су њихове гранате подбацивале. Ватра је била све жешћа док италијанске лађе, како то њихов званичан извештај каже, нису биле „приморане да одговоре“. Италијани кажу да су ућутали турске батерије, а Турци да су оштетили једну италијанску ратну лађу, али како ниједна страна не признаје оно што тврди друга то ми можемо да закључимо да уопште много штете није било. Одмах је затим дошла италијанска вест из Атине да је адмирал Виале отпутовао северно од Галипољског Полуострва, али према италијанском званичном извештају из Рима „ратне лађе пошто су извршиле свој задатак налазе се на путу за Италију". Колико је та вест била тачна видело се по томе што су те исте ратне лађе само после неколико дана окупирале острво Стампалију, очевидно зато да послужи као једна привремена база за италијанску флоту. У исто доба пада и бомбардовање острва Самоса. Све то још није ништа тако озбиљно за Турску да је примора на попуштање, али је окупација острва Рода, која је после дошла, и предаја