Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 291 читавог гарнизона без икаквог отпора већ један озбиљнији удар и моралан и материалан. Сад настаје питање какав ће даљи корак Италијани да предузму ? Да ли се може претпоставити да су они закуцали на вратима Дарданела и да се после тога просто врате? Они желе да Турцима зададу један смртоносан удар, али то није тако лако јер је Турска војнички још увек довољно јака, и право је признати да су њени војници храбри и да се боре са фанатичким самопрегоревањем. Триполис би у свари требало освојити у самоме Триполису, али кад је то немогуће онда се или треба кроз Дарданеле појавити пред Цариградом, или искрцати једну војску која би тукла Турке, или комбиновати операције и на мору и на суву, са или без савезника. Велико је питање, да ли би италијанска флота баш журила да продре кроз Дарданеле, и још веће да ли би једна земља чија сигурност тако много зависи од њене флоте рескирала сигурне губитке од такве једне операције. И поред тога што су можда дарданелска утврђења нешто застарела, ипак Дарданели су у сваком погледу једно опасно место, губитци од таквог једног напада били би огромни и најпаметније је трудити се да се они избегну. Посао би већ био олакшан кад би Италијани могли да искрцају једну војску најмање од преко сто хиљада људи негде на Галипољско Полуострво, али ако је искрцавање војске под заштитом флоте једна релативно лака ствар, борба с Турцима на суву није тако лака. У важнијим гарнизонима Турци имају по тридесет хиљада људи, и они би се убрзо могли знатно да појачају. Овај је рат већ доста ослабио Италију, и она не сме да допусти да слабљење њене снаге иде даље. Државе које разумеју политику не пропуштају моменте да од других држава, у тренуцима њихове слабости, извлаче користи које у нормалним приликама тешко да би могле добити. Стога операције таког обима Италија би могла да води само помоћу савезника, и Европа се већ прибојава да би сазнање, да је једна огромна италијанска војска готова да нападне Туркеу Цариграду. довело балканске државе у једно велико искушење. То је права опасност ситуације, то сваки зна, то зна и Италија; и ма како да она не жели да убаци жижицу у барут, рат је рат и у крајњем случају у рату се много не бира средство ако оно даје изгледа на успех. И будући положај Сила у Средоземном Мору зависи не мало од резултата рата између Италије и Турске а нарочито од дипломатских споразума који ће можда да учине