Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 299 тација је потребна. И ако је српско-бугарски комитет једно чисто приватно удружење, чији се рад на крају крајева своди на припремање материјала и пропагирање идеја, ипак то приватно удружење по истакнутим и значајним личностима, које су чланови његови, има далеко већи значај од једног приватног друштва. Довољно је напоменути, да су најистакнутији преставници и српске и бугарске Трговачке и Индустриске Коморе ушли у комитет и раде у њему. А сем тога и друга угледна лица, као професори Универзитета, народни посланици и политичари потномажу комитет у остварењу задатака, на којима он тако усрдно ради. Конгрес у Београду бавио се на првом месту најважнијим питањем, које је основица за рад комитета, а то је питање о уређењу трговинско-политичких односа између Србије и Бугарске. У том питању комитет је у главној ствари био једнодушан. Сви чланови конгреса једногласно су примили предлог референата Г. Г. Бојана Бојева, професора софијског Универзитета и Dr. Владе Марковића, да се као једино правилан и корисни начин регулисања трговинско-политичких односа усвоји остварење, царинског савеза између Србије и Бугарске. Царински савез је то моћно срество које ће Србију и Бугарску зближити и економски ојачати. То је у резолуцији врло јасно истакнуто и сав рад будући има да се састоји у припремама за остварење тог савеза. Конгрес се сложио у томе, да царински савез треба закључити тако, да важч одмах по истеку данашњих појединачних трговинских уговора, који важе, као што је познато, до 1917 године. У резолуцији се не само истиче жеља за остварењем царинског савеза, већ се предлажу и нарочите мере, којима ће се то остварење убрзати и обезбедити. Тако, тражи се, да се одмах приступи закључењу тарифског трговинског уговора, у коме ће се узаконити, да Србија и Бугарска од 1917 ступају у царински савез. У том уговору, који ће се одмах закључити, имају се учинити највећи и најшири уступци, нарочито у погледу пограничног промета, у колико тим уступцима не би било повређено начело највишег повлашћења, које важи у корист држава, са којима Србија и Бугарска имају закључене трговинске уговоре. Друго питање којим се конгрес бавио, јесте питање о конвенцији која би се имала закључити између Србије и Бугарске о извршењу пресуда и решења сриских судова у Бугарској и бугарских судова у Србији. Том конвенцијом имала би се дати потпуна правна важност пресудама по грађанским и трговачким споровима и бугарских и српских судова. Референти за ово пи-