Дело

298 Д Е Л О нике, али им је дато пасивно бирачко право, могу дакле бити биране за судију (чл. 13). Правила о поступку су исцрпна и потпуна. Значајно је, да се не допушта странкама, да имају правне заступнике, сем у случају спречености, кад их само члан њихове породице или друг по професији може заступати. И одељак о доказним срествима је врло опсежан и у њему има доста ствари излишних или по себи разумљивих. Например у чл. 78 прописано је, да суд расматра јавне и приватне исправе издане у спору, о коме је реч. Као да без таквог нарочитог овлашћења суд не би смео расматрати исправе, које су најбољи доказ у осталом, јер усмени искази странака увек ће бити једнострани. Уредба се побринула и за што брже и сигурније извршење одлука Суда Добрих Људи (чл. 87—104). Установа Суда Добрих Људи је једна новина у српском законодавству, новина која има велики социјални значај. Од успеха те новине зависи, да ли ће Србија и даље поћи за оним државама, које имају нарочито радничко или социјално законодавство, или ћејош чекати. Али треба и овде имати на уму, да ни најбољи закон не постиже свој циљ, ако се при примени не поступа лојално и искрено. Од раденика и послодаваца зависи да својим држањем оправдају поверење, које им указује држава остављајући им да сами преко својих преставника расправљају своје спорне односе. Dr. Л. М. КОНГРЕС СРПСКО-БУГАРСКОГ КОМИТЕТА ЗА ЕКОНОМСКО ЗБЛИЖЕЊЕ. У октобру месецу прошле године образован је нарочити српско-бугарски одбор са задатком да ради на економском и културном зближењу између Србије и Бугарске. О томе је у своје време у „Делу“ било писано (свеска децембарска 1911). Ове године комитет је одржао свој конгрес у Београду, на коме су расправљана врло важна питања из царинске и саобраћајне политике. Конгрес је одржан 19. и 20. маја у Класној Лутрији и био је како од бугарске, тако и одЉрпске стране добро посећен. Нарочито је значајно за српске прилике, да су у раду конгреса узели видна учешћа преставници свих политичких странака и то са таквом једнодушношћу, каква се ређе опажа у Србији. То је доказ да се у редовима свих странака питање о српско-бугарском економском и културном зближењу са свим правилно схватило као питање, које се тиче општих културно-политичких интереса, при коме нема места страначкој подвојености. Још једна конста-