Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 297 СУД ДОБРИХ ЉУДИ. Законом о радњама, који је ступио на снагу 1. јула loll године, питање о правним односима између послодаваца и радника регулисано је у два правца сасвим новим прописима. Пре закона о радњама важили су за односе између раденика и послодаваца прописи Грађанског Законика о најму, прописи и непотпуни и несавремени. Закон о радњама је с обзиром на оправдане захтеве и радника и послодаваца питање о њиховим узајамним правима и дужностима расправио на новој, савременој основи. Задржавајући и даље начело, да се сваки однос раденика и послодаваца заснива на слободном уговору (изузимајући питање о времену рада) закон о радњама је поставио многа ближа правила, којима је с једне стране циљ, да раденика као економски слабијег чиниоца, по могућству заштите, а с друге стране да обезбеде послодавца од сваког недопуштеног напуштања рада и оштећења. На другом месту закон о радњама је створио један нарочити суд, по угледу на немачке Gewerbegerichte или Kaufm а n п s g е r i с h tе и француске с о n s е i 1 s d е s p r u d ’ h o m m e s. Taj суд ce назива Суд Добрих Људи. По својој природи то је изборни суд, састављен из преставника и радника и послодаваца, а председник му је један неутрални грађанин. Док су се раније спорови између радника и послодаваца расправљали пред општннским судом, ако нису прелазили вредност од двеста динара, дотле је сад у смислу закона о радњама један чисто изборни суд надлежан за расправу тих спорова. Суд добрих људи обавезан је и за раднике и послодавце, само ако вредност спора не прелази две стотине динара. За спорове веће вредности он је надлежан једино по пристанку странака. Ближе одредбе о Суду Добрих Људи и његовој организацији прописао је, на основу законског овлашћења, Министар Привреде Уредбом о Суду Добрих Људи од 16. априла 1912 године. Та је уредба доста опширна и то јој је једна мана. Истина неко ће можда сматрати, да је то баш добра страна ове Уредбе, али кад се има у виду, да је ово један лајички суд који више има да суди по савести и уверењу, а не по параграфима, онда опширност није била неопходно потребна. У Уредби се у тридесет чланова говори само о саставу суда и избору судија. Предвиђен је доста компликован изборни систем листама и тајним гласањем са релативном већином. Интересантно је, да женским радницама није дато активно право гласа, да и оне бирају престав-