Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 305 то није посао наставника уметника, препуног љубави према своме послу, у који се уноси топлине и жара, л^убави и одушевљења? А то је оно чега ретко има по школама, где влада такво мртвило наставе, развијање памћења на рачун стваралачког ума, где механички рад убија животну енергију, где се не мисли на идеале и живот, где не пламти одушевљење, где се ради само за испите и оцене и где спрема за живот не постоји, где се само учи, управо не учи, него буба. Без пробуђеног моралног осећања, без појимања живота и рада, без идеала, без одушевљења, без осећања дужности, такав је човек кога пушта школа у живот, а то управо и није човек, то је неко безлично и неодређено створење, уморено и изнурено" дугим и механичким радом, препуно туђих мисли и непотребних знања. На супрот томе, са широком основом идеализма, љубави и мира, Петров проповеда и тражи живот пун рада, енергије и среће, тражи култивисање осећања, морално васпитање, широко и правилно образовање женскиња, и целог народа. А да ли ће моћи овакви људи, какве даје садашња школа, водити такав живот, где се тежи идеалном циљу и где влада творачки рад? Петровљеви хероји, то су они млади лекари, свештеници и учитељи и сви они, који пуни љубави и одушевљења, нредајући се потпуно своме послу, образују и васпитавају народ, помажу га, лече и уче, теше и олакшавају живот, и који у том свом послу, уносећи сву своју душевну топлину и срдачност, не штедећи себе и не подижући вику својим радом, остају непознати и нечувени. Да ли школа спрема такве хероје? Одговор је и опет негативан. Зато се мора изменити школа, настава у школи, начин предавања, број предмета, морају се и наставници променити. Са више љубави и топлине они морају учити децу, са већом пажњом пазити на њихово морално васпитање, са већом озбиљношћу на њихово спремање за живот. Улити то у детињу душу, створити од њега човека, подићи у њему високо морално осећање и снабдети га свима стварно потребним знањима, то је циљ и то треба да буде циљ школе. Тада би нестало и ове културе, јер је Петров неће овакву, каква је сада, културу спољашности, културу ствари а не духа, културу челика, гвожђа и олова, а не човека, кутуру безосећајну, материјалну, која под видом хуманизма и просвећености скрива у себи основе животињске. Данашњи људи нису културни : то су културом прелаковани дивљаци. Он проповеда и објављује Дело. књ. 63. 20