Дело

306 Д Е Л 0 зору нове културе основане на вишим, божанским начелима. Ни хуманистичка начела нису највиши принципи те културе и културног живота; треба се управљати по неким вишим надчовечанским, божанским начелима; на јеванђелскоЈ истини и љубави треба да се подиже нова култура нов живот. Нов препорођај наука и уметности треба да наступи не на идејама оне мудрости, чије је оличење била богиња Атина — незнабожачке мудрости зећ на мудрости Софије, мудрости која је потекла из суштине јеванђељског божанства. То је почетак једино вечне и апсолутно највише културе. Што се човечанство све више потчињава јеванђелским истинама, све више савлађује себе и све се више уздиже, све је културније. Циљ културе је божанство, а смисао љубав. Каква разлика између њега и Ничеа, за кога Петров има само израз „Сиромах Ниче“! Књига је упућена омладини, она је највећи љубимац Петровљев. Омладина је младост и бујност, одушевљење и рад. Поклоник уму, знању и идеалу, одушевљена свежином и снагом, силна енергијом, усхићена животом, препуна љубави, божанске љубави и истине, клицајући и пламтећи за све светло, лепо и добро, таква је омладина Петровљева, такујеон жели. И његов лаки стил, тако течан и тако одушевљен као и његове мисли, свеж и убедљив као и његове идеје, снажан као његово убеђење, нежан и пун осећаја, као његова љубав, усхићавао је сву руску омладину, и узбуђивао словенске душе, тако осетљиве за све што је идеално и узвишево. Не сумњамо да ће ова књига наћи такође топал пријем и код нас, јер као да зато, што смо браћа по крви, морамо имати и исту душу и исте боле. Превод је пак добар. Ма да се осећа почетнички рад, ипак се опажа удубљивање у посао и осећање, оно што ми највише ценимо код превода. Али при све том могло се поклонити мало више пажње не само тачном преводу, већ и тражењу згоднијих израза, стилистички лепших реченица, да би се избегао онај утисак који се осећа на неким местима, истина ређим, као да се од речи до речи преводило. То се налази понегде и у реду речи у реченицама и у ређању појединих подређених реченица у сложене. Местимичне погрешке пак изглађене су другим врло лепо и тачно преведеним местима, тако да се на крају крајева добија леп утисак, а како вредност саме књиге заслужује особиту пажњу, то се надамо, да ће удругом издању све бити поправљено. В. Марковић.