Дело

Е Е Л Е Ш К Е 317 но опише, п зато ове белешке заслужује пажњу. Могло бн се само замерити писцу њиховом што је правио на више места примедбе с обзиром на данашње прилике, и поређења са данашњим стањем, којима није било места у једном оваком спису. Овако се може доћи на идеју, да је писац извесна места више нагласио и истакао, са нарочитом тенденцијом, а тиме саме белешке могу изгубити од своје вредности. Од разноврсних података, које садржи ова књига значајан је опис Ристићевог рада на добијању градова од Турака, даље белешке о односима између кнеза Михаила п Ристића, тајна конвенција закључена 1889 год. између Краља Милана и Намесништва о положају Краља Милана после абдикације. Та је конвснција у целини у књизи објављена. Не мање су интересантни одељци о односима између Ристића и Краља Милана и Ристића и Митрополита Мнхаила Књига је лепо п занимљиво написана и може се препоручити свима политичарима, који се интересују познавањем доскорашњс српске историје. Francesco Crispi’s Memoiren (Berlin 1912). — Познати талијански државник и један од главних раденика на тројном савезу, оставио је после своје смртп многе забелешке о свом раду на спољној политици Италије. Те забелешке средио је и објавио на италијанском и немачком једновремено Криспијев синовац и лични секретар. У књизи има доста каракгерпстичних ствари п интересантних података о колебљивој политици Италије. Има и података о унапред решеној судбинн Босне и Херцеговине и Триполиса. Постараћемо се, да у једном од идућих бројева донесемо опширнијн приказ. v. S о s n о v s k у, Die Politik im Habsburger Reiche. (Berlin 1912, Seiten 322 8°). — Једна врло интересантна књига писана од „Аустријанца“, како се сам писац преставио читаоцима у иредговору. Књига има два дела. Први говори о спољној политици Аустрије за последњих година, нарочито пак о анексији Босне и Херцеговине. У нарочитим одељцима реч је о односима између Аустрије и Италије, и Аустрије и Немачке. У другом делу изложена је унутарња политика са целим комплексом националних питања, која раздиру аустрискн унутарњи политички живот. Писац је доста објективан био при оцени пангерманизма, као и панславизма, али говори наравно са специфичке аустриског гледишта На ову књигу вратићемо се опет у једном од идућих бројева са оиширним приказом. РАЗНО. Немачко Друштво за Социологију (Deutsche Gesellschaft fiir Soziologie). Социологија као наука у последње време почиње и у Немачкој много интензивније да се обрађује. Док у другим земљама (Француској и Енглеској) постоје и нарочити часописи за социологију, као и институти, који се баве истраживањем чисто 'социолошких питања, дотле је у Немачкој, услед великих несугласица о задатку социологије, о методима њеним, социологија као одвојена наука била доста занемарена. Чак ни на Универзитетима се|она није предавала и тек у последње време појављује се социологија с времена на време као нарочита иаука, која се на неким Универзитетима предаје. Да би се социолошка испитивања упутила једним правцем, да би се поједина социјална питања, која чине предмет иособених дисциплина (правних наука, народне економије, историје Јкултуре, упоредне религије, историске н систематске науке о моралу, социјалне психологије) могла посматрати поред тих