Дело

К Р А Љ Е В И Ћ 25 месец и био бељи него звезда зорњача. Али његово лице беше необично бледо, и кад паде на кров од лађе крв јурну из његових ушију и ноздрва. Он задрхта за један часак па се онда умири. Црнци слегнуше раменима, и бацише тело у море. А господар галије насмеја се, и пруживши се узеде бисер, и кад га виде принесе га своме челу и поклони се: „Он he бити“, рече, „за скиптар Краљевићев", и даде знак црнцима да дигну ленгер. А кад Краљевић чу ово он пусти један гласан крик, и пробуди се, и кроз прозор виде дуге сиве прсте зорине како се машају побледелих звезда. И он заспа наново и сањаше, и његов сан ово беше. Чинило му се да лута кроз једну мрачну шуму, у којој је било неко чудно воће и лепо отровно цвеће. Змије су сиктале на њега кад је пролазио, а шарени папагаји су дречећи летели с гране на грану. Огромне корњаче су лежале заспале у топлом блату. Дрвета су била пуна мајмуна и паунова. Све даље и даље он је ишао док не стиже на крај шуме, и ту виде велику множину људи да раде у исушеном кориту једне реке. Гмизали су по нагибима корита као мрави. Копали су дубоке рупе у земљи и силазили у њих. Једни су цепали стену великим секирама; други су пипали по песку. Чупали с> кактусе из корена и газили по црвеним цветовима. Журили су се и дозивали један другог, и нико није био беспослен. Из таме једне пећине Смрт и Тврдичење гледали су их, и Смрт рече, „Уморна сам,“ дај ми трећину од њих и пусти ме да идем.“ Али Тврдичење заврте главом. „Они су моје слуге,“ одговори. А Смрт му рече, „Шта имаш то у руци?“ „Имам три зрна жита,“ одговори оно; „шта те се тиче?“ „Дај ми једно од њих,“ повиче Смрт, „да посадим у мом врту; само једно од њих, па ћу да идем одавде.“ „Нећу ништа да ти дам,“ рече Тврдичење, и сакри руку у боре своје хаљине, А Смрт се насмеја, и узеде један пехар, и замочи га у једну бару воде, а из пехара се подиже Грозница. Она прође кроз гомилу људи, и трећина од њих паде мртва. Хладна магла дизала се за њом а водене змије су гмизале око ње.