Дело

У 3 О Р У Потоње звезде умираху смерно, Сав хоризонат руменило зари, И шуми борје сочно и бисерно, У новом врту, крај путова стари'. Из грања негде пробуди се ти’о Несташна птица из сневања мека; Свилени облак у росу се слио, Ореол сунца броди издалека. Сам, у свом срцу, осећам и страдам, И осећаје расправљам у себи; Сам се и дижем, и тежим и надам, И у свом срцу исповедам теби. Па да ли и ти у ту зору бајну Предајеш мени своје срце bcdho — О, лепа жено — за љубав бескрајну? Потоње звезде док умиру смерно. Душан У. Бајић.