Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО -ДАРВИНИЗАМ Прошлога века у Биологији је потпуно усвојено еволуционистичко гледиште и напуштено мишљење: да је биљни и животињски свет, који насељава сад нашу земљу, у главном увек био овакав какав је данас, и да ће такав вечито и остати. Библиска догма о створењу света, коју је Астрономија још много раније игнорисала, није се могла одржати дуго ни у Биологији. И збиља тако је и било. Још у почетку прошлога века било је врло озбиљних покушаја, да се и Биологија ослободи утицаја, који је на њу вршила догма о створењу света, и да се, исто онако као и Астрономија, постави на једну научну основу. Најозбиљнији покушаји у томе правцу појавили су се још у почетку 19. века ) Француској, па тек далеко од мање вредности био је рад у томе правцу у Немачкој. Да је многобројни биљни и животињски свет, почев од најнесавршенијих облика, па идући до најсавршенијих, што насељава данас нашу планету, резултат једнога постепенога и дуготрајнога развитка, а не какве трансцендентне творачке силе, то су гледиште, још на почетку прошлога века, најјаче узели у одбрану Французи Жофроа Сен-Тилер и Ламарк. Ламарк је још 1809 год. публиковао о томе једно своје дело, под називом „Philosophie ZoologiqueK, које га је ставило у ред највећих мислилаца. У томе делу, и ако не први пут, ипак дао је он најизразитији облик своме гледишту: да су биљни и животињски организми променљиви, и да се и они владају по законима природне формације и прогресивне индивидуализације. Доказ за то своје мишљење он је гледао у ономе тако израженом јединству организације, које се може видети, ако се и биљни и животињски свет посматра, почев од њихових најсавршенијих представника, па спуштајући се до најнесавршенијих.