Дело

352 Д Е Л О „Најзад, вели Ламарк, примећује се, изузев аномалија, о чијим ћемо узроцима говорити, да влада од једног до другог краја овога ланца, једна тако очигледна постепеност у организацији животиња, које га сачињавају, и постепено смањивање у броју способности тих животиња, тако да ако се на једном крају тога ланца налазе животиње најсавршеније у сваком погледу, онда безусловно на другом крају видеће се најпростије и најнесавршеније животиње, што се налазе у природи“. „На послетку може се тим испитивањем уверити, да се сви органи из класе у класу постепено упрошћавају, мало по мало постају гори, слабији и мањи, да губе своју локалну концентрацију, ако су били од примарне вредности, и да их најзад сасвим и дефинитивно нестаје, пре него што се дође на други крај ланца"1. Али ми се овога пута нећемо више задржавати на тој страни питања о постанку биљнога и животињскога света, јер у колико се тиче те стране, она је у нашој науци већ сасвим решена. Никога данас нема, ко би покушао, да оспорова тачност мишљења: да су организми постали путем природног формирања. Али док тако са том страном тога питања стоји, дотле се за једну другу страну његову може рећи, да је још сасвим нерешена. Стога ћемо се ми овога пута задржати искључиво на тој другој страни. Друго је питање: како се вршио развитак; на чему су почивале промене, које су непрестано водиле од простије ка савр шенијој организацији ? Шта је управ довело од тако простих организација живота, као што су једноћеличне биљке и животиње, до тако компликованих, као што су најсавршеније врсте међу дикотиледоним биљкама, или код животиња међу сисарима ? Да се изразимо најкраће: шта је довело од амебе до човека? Ламарк је први био који је створио принципе и за одговор на то питање. И ти његови каузални принципи потпуно су били примљени у Биологији, и служили су како призма, кроз коју се могу сагледати узроци свима могућим променама у свету биљака и животиња. Па и данас се они још највећим делом одржавају, и ако је њихова вредност, као што ће се из овога нашега излагања видети, доведена сасвим у питање. Објашњење Ламарково о томе, како се врше у природи промене на биљкама и животињама, било је веома нросто, потом оно је имало и једну веома срећну околност уза се, а то је, што су, али само привидно, многобројне појаве, чак готово све, говориле у потврду његову. 1 Jcan Lamarck, Philosophie Zoolog;que.