Дело

КРАЉЕВИЋ 27 И он иребледи, и рече: „За кога крал^а?1* А хаџија одговори : „Погледај у ово огледало и видећеш га.41 И он погледа у огледало, и видевши своје лице, пусти један гласан крик и пробуди се, а сјајна сунчева светлост продирала је у собу, и са дрвећа у врту тице су певале. А коморник и државни великодостојници у!)Оше и поздравише га, а пажеви му донеше хаљину од злата изаткану и метнуше круну и скиптар пред њега. И Краљевић погледа иа њих, и виде да је све лепо. Лепше је било него ма шта што је икад видео. Али се он сети својих снова и рече својим дворанима: „Носите ге ствари, јер ја нећу да их носим“. И дворани се зачудише, а неки се од њих и насмејаше, јер су мислили да се он шали. Али им он поново озбилшо проговора н рече: „Носите те ствари и сакрите их од мене. И ако је дан мога крунисања, ја нећу да их носим. .Јер на разбоју Беде, белим рукама Бола та моја хаљина је изаткана. Крв стоји у срцу рубина, а Смрт у срцу бисера14. И он каза своја три сна. А кад дворани чуше, згледаше се и шапатом рекоше: „Заиста је луд; јер шта је један сан него само сан, и привиђење само привиђење. Они нису реалне ствари да човек треба о њима да води рачуна. И шта можемо ми да радимо са онима који се муче за нас? Зар да човек не једе хлеб ако је видео сејача, нити да пије вино ако је говорио с виноградаром ?“ И коморник рече Краљевићу: „1'осподару, ја те молим да оставиш те твоје црне мисли, и да обучеш ову лепу хаљину, и да метнеш ову круну на твоју главу. Јер како ће народ да зна да си ти краљ ако немаш краљевску круну*?“ А Краљевић га погледа. „Је ли то збиља тако?“ упита. „Зар они неће познати у мени краља ако немам краљевску опрему -' „Неће те познати Господару11, рече Коморник. „Ја сам мислио да има л>уди који би личили на краља , одговори он, „али може бити је тако како ги кажеш. Па ипак ја нећу да носим ову хаљину, нити да се крунишем овом круном, него како сам дошао у ову палату тако ћу и изићи из ње . И он их замоли да га оставе сви, сем једног пажа кога је држао да му прави друштво, једног дечка годину дана млађег од себе. НБега задржа да му помогне, и пошго се окупао у чистој води, он отвори један велики украшен ковчег, и извади из