Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО-ДАРВИНИЗАМ 357 риба није изведена тако, како то најбоље одговара условима за живот у води? Кит је сисар, али који живи у води. И шта је лакше, и на први поглед природније, него његов риболики облик, као и целокупну осталу његову организацију, довести у везу са средином у којој живи и начином на којиживи? А шта да тек кажемо за слепога миша? Зар не изгледа то сасвим природно рећи, да је вид у њега ослабио зато, што дању живи по мрачним просторима, а ноћу шестари по ваздуху? А његова чудна крила! Па свакако и она су постала по принципима активног прилагођавања на спољне услове за живот. Њих је изазвала потреба живота. Слична су размишљања везана и за организацију биљака. Само што овде не може бити више ни речи о каквом активном прилагођивању на спољне услове за живот, и отуда је телеологија овде достигла врхунац свога утицаја. Ако је биљка водена, и ако је снабдевена свима особинама потребним за живот у једној таквој средини, онда се и то сматра, да се десило по законима спољњег прилагођавања. Објашњава се као да је то вода на неки начин моделирала организам. Како? дабоме даје то веома тешко рећи. И ето, дакле једино у тој конгруенцији треба тражити оно, што је дало Ламарку материјала за стварање његових каузалних принципа. Посматрајући ту конгруенцију, неоспорно ће сваки доћи најпре на ту мисао, да организација зависи од начина живота, и овај од услова живота. Нико готово никад и не помисли, да може да буде сасвим обратно: да начин живота условљава о р г а н и з а ц и ј а, т. ј. да на пр. патка није добила пловне кожице, и ону нарочито згодну организацију тела за живот у води, зато што је живела у води, већ да живи у води зато, што има такву организацију тела. Начин живота нецесиран је системом организације тела, а не организација тела начином живота. Према томе развитак органскога света — биљака и животиња — не почива на коадаптовању спољним условима за живот путем преношења индивидуално стечених модификација, већ на сасвим једној другој основи. Ми стојимо на гледишту, да се ниједна индивидуално стечена модификација у телу родитеља, па ма у ком се добу она живота десила, и ма под каквим околностима, не може пренети потомству у наслеђе. И ако, на први поглед, изгледа, да конгруенција, која влада између организације тела у биљака и животиња и услова