Дело

356 Д Е Л О појави нових органа, као и у целокупном активном прилагођивању на спољне услове за живот, и једном унутрашњем нагону у животиња: напрезању њихових осећања. Видели смо да се рогови у преживара јављају, благодарећи једним великим делом напрезању осећања, које се врши у томе правцу. За данашње наше појмове то прилично чудно звони, па ипак има неких међу самим биолозима (Pauly), који су том елементу Ламарковог каузалног принципа обратили собиту пажњу и диферентовали га до теорије. После овога кратког прегледа Ламаркових каузалних принципа, у којима је битно, да се промене, које претрпе родитељи у току свога индивидуалнога живота, могу преносити и потомству у наслеђе, ми ћемо се зауставити, да потражимо главни извор тим његовим принципима, који се још и данас упорно одржавају не само код лајика, већ чак и код људи од струке. Ламаркови су принципи достигли готово највећи ступањ популарности. То се има приписати највише њиховој простоти. Јер они све објашњавају сасвим просто и лако. Шта је простије и лакше, него рећи: кртица је изгубила очи зато што живи у земљи, или човек је изгубио длаку зато што носи одело, патка има између прстију пловне кожице зато што живи и креће се по води, или бели медвед има белу длаку зато што живи у пределима вечитога снега; и то су заиста проста објашњења, и, на први поглед, чак још и данас, изгледају сасвим вероватна, али, као што ће се видети из нашег даљег излагања, објашњења, која нити имају стварно потврде у фактима, нити су, с обзиром на најновије резултате наше науке, логички могућа. Ламарк није могао, као што то ни данас нико не може, и ако се у томе правцу врше многобројни опити, показати ни један једини случај, да се заиста индивидуално стечене модификације преносе потомству у наслеђе. Али је он то ипак сматрао као један факат, као нешто што се може прочитати на сваком кораку у природи. И оно исто што је навело Ламарка на ту мисао, што му је дало материјала, да напише читаву теорију о моделирању, активно или пасивно, организама према спољним усло вима за живот, то исто даје маха још и данас за одржавање тога мишљења. Па шта је то ? То је једна збиља врло интересантна појава у природи: конгруенција која влада, кадкад до невероватних граница, између организација живота и спољних услова за живот. Зар целокупна организација у