Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО-ДАРВИНИЗАМ 355 Пошто се биљке организацијом свога тела јако разликују од животиња, то ће се и промене на њима дешавати знатно друкчије. Док су животиње мање-више активне у своме реаговању на мењање услова за живот, дотле су биљке сасвим пасивне. „Овде бива све услед мењања у исхрани и транспирацији, у количини топлоте, светлости, ваздуха и влаге, које биљка тада добија, и најзад у супериоритету, које једни услови за живот могу да постигну над другима." Ламарк је суштину својих каузалних принципа изразио формулишући два закона, који гласе: Први закон: „У сваке животиње, која није још прекорачила циљ свога развитка, чешћа и стална употреба неког органа постепено га јача, развија и повећава, и даје му снагу, која је сразмерна трајању те употребе; док стална неупотреба мало по мало слаби тај орган, умањује непрекидно његову способност, и најзад учини да нестане тога органа“. Други закон: „Све што животиње стекну или изгубе под утицајем околности, којима су дуго времена изложене, или, све што стекну или изгубе услед претежне употребе неког органа или његове сталне неупотребе, све се то преноси потомству у наслеђе, претпостављајући, да су те стечене промене заједничке и једном и другом полу, или само оном, који је произвео то потомство“. Смисао тих закона сасвим је јасан. Према њему спољни услови за живот непрестано модификују организацију животиња, и те се модификације, које су се десиле у току индивидуалног живота, преносе и потомству у наслеђе. На тим модификацијама, које првобитно имају чисто индивидуалан карактер, почива целокупан филогенетски развитак организама. Промене које родитељи претрпе у организацији свога тела, а у тежњи да се што боље прилагоде спољним условима за живот, иду с генерације на генерацију, и постају стална тековина развитка. Сасвим је све једно, на који ће се начин те модификације извршити, да ли активно или пасивно, оне се увек наслеђују. У биљака се те модификације могу дешавати искључиво пасивно, у животиња већином активно. Још више се може прочитати из тих закона. Наиме, да развитак има и своју мету, свој циљ, коме греде. Тиме је Ламарк закорачио у област телеологије, и у томе је погледу, ваљда више него и у једном другом, утицао на дух наше науке. Исто тако могло се видети, да је он врло велику улогу приписивао у