Дело

354 Д Е Л О јама има неких, у којих се налазе остатци од задњих ногу (Реropoda). Нестанак ногу у змија, и појаву онако издуженог тела, Ламарк овако објашњава: „Тело у змија је међутим, које су примиле навику да пузе по земљи, и да се по трави скривају, услед тога што су се стално напрезале да га продуже, да би се провукле кроз уске просторе, знатно се издужило, тако да дужина више није била сразмерна дебљини. За те животиње биле би ноге сасвим без користи и неупотребљиве; јер дуге ноге сметале би њиховој потреби да пузе, а врло кратке ноге не би могле да покрећу њихово тело. Пошто је неупотреба ових органа у раса тих животиња постала стална, то је услед тога тих органа сасвим нестало, мада су оне биле у организационом плану животиња њихове класе.“ Још интересантније је, како Ламарк објашњава постанак рогова у преживари. Ноге у преживара удешене су тако, да могу да послуже само за ношење тела, чељусти исто тако удешене су само за одгризање и жватање траве. Према томе, тим органима преживара не могу да нападају нити да се бране. Онда им је остало још једино да се боре бодући се главама. Приљубе чело уз чело, и тако се потискују, као бикови, или се залећу и један другога ударају у чело (као овнови). „При њиховим борењима, која су нарочито честа у мужјака, њихово унутрашње осећање, помоћу њиховог напрезања, јаче упути флуиде на то место тела, и стога наступи, да се у једних лучи рожаста материја, у других коштана помешана са рожастом, услед чега се награде чврсти израштаји. На тај начин постају рогови, којима је глава многих преживара наоружана." Нестанак очију у кртице Ламарк објашњава том околношћу, што она живи у земљи, где светлост не допире, и с тога су очи морале, мало по мало, закржљати, наслеђивањем с генерације на генерацију индивидуално стечених промена. Пошто се тамо, где нема светлости очи, не могу употребљавати, то су оне, услед сталне неупстребе, морале закржљати. Исто објашњење, по Ламарковим принципима, вреди и за све остале многобројне животиње, које живе у просторима, где не допире светлост, а очи су им закржљале. Постанак пловних кожице између прстију у патке, гуске, и њихових сродника, објашњава Ламарк на сличан начин. Све су те птице, што имају пловне кожице између прстију својих ногу, задобиле их мало по мало, напрежући се да пливају по води.