Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО-ДАРВИНИЗАМ 359 лептир Kallima paralecta, који има, кад мирује на грани дрвећа на које пада, потпуно изглед лишћа тога дрвећа. тако да је ту животињу у томе случају веома тешко познати. Али таквог је изгледа тај лептир само кад мирује на каквој грани, док кад лети он пада доста јако у очи, пошто с горње стране, нарочито на горњим крилима, има боје. Корист коју има тај инсекат од те своје особине јасна је, али питање је сад: на који се начин могло доћи до једног тако савршеног коадаптовања, и то, да не само облик, већ и боја, па и целокупна нерватура листа буде подражавана. Кад лептир мирује на грани, са крилима усправним, и приљубљеним горњим површинама, као што то чине сви дневни лептирови, онда се с доње стране види читав молерај од нерватуре листа дрвећа, на које лептир пада. Сумње нема, да између таквог облика у тога лептира, кад мирује, и листа дрвета постоји нека каузална веза, али каква ? Не може се ни помишљати на то, да се појава оних шара с доње стране крила у лептира, које подражавају нерватуру листа, може објашњавати неким модификацијама, које су под утицајем листа прво наступиле у лептира, па се после преносиле потомству у наслеђе. Исто тако многобројни су случајеви, нарочито у инсеката, мимикрије. То је појава: „да једна врста личи на неку другу, да јој је мање-више слична, и то увек слична једној таквој врсти, која саму себе штити против својих непријатеља; било што је услед одвратног укуса неупотребљива за јело, било што је опасна11.1 На тај начин и те животиње, које иначе немају других средстава да се бране и штите од својих непријатеља, постају заштићене тиме што личе на друге, које имају заштитних особина. А те су појаве у природи врло честе. Опет их међу лептировима има највише. Вајсман наводи (Ib. стр. 53.) као пример мимикрије једног дневног лептира, који је распрострт од Абисиније, па чак до Капа Добре Наде. То је Papilio merope. Женке тога лептира могу бити различитога облика и боје, и само је једна врста од њих, која се виђа у Абисинији, слична мужјаку, док су остале сличне једном лептиру сасвим из друге породице, који је заштићен, а то су D а n а i d а е. У нас се налази такође једна врста лептира из породице Sesilidae, која веома јако личи и по облику и по колорацији на осицу. То је Trochilium apiformae. И ако долази у ноћње лептирове, врло се често 1 August, Weismann. Die Selektionstheorie. Стр. 52. (Jena 1909.)