Дело

360 Д Е Л 0 виђа и дању. Има га у околини Београда, нарочито по Кошутњаку. Онај ко се не познаје са тим лептиром увек ће држати, да је то каква осица, и зазираће, по добром инстикту, и од њега, као и од осице. Ни те појаве, мимикрија, не могу се ни на који начин објаснити каузалним принципима Ламарковим. А шта тек да кажемо још за многе друге појаве? Шта да речемо за оно раскошно шаренило боја перја у птица, па онда разнолике случајеве конгруенције између боја у јаја птичијих и боје места, где тице полажу јаја ! Најзад шта да кажемо за хитинске омотаче у инсеката и осталих зглавкара! На који начин њихова појава, развитак и мењање да се објасни Ламарковим принципима? Ето, нпр. узмимо инсекта носорога (Oryctes nasicornis). Мужјак има увек на штитићу главе један велики, назад повијен рог, док женка има на истом месту само један мали израштај. Рог је хитинска израстао, не може да врши никакву активну улогу, и стога је појаву и развитак тога органа немогуће објаснити употребом и неупотребом органа. У опште мењање хитинских делова у инсеката употребом и неупотребом органа немогуће је објашњавати. А ми ћемо видети у инсеката безбројне модификације на хитинским деловима: израштаје хитинске, бразде, јаме. Чак ни морфологију зуба није могуће објаснити наслеђивањем индивидуално стечених особина. Из свега овога, што смо досада навели, види се, да Ламаркови каузални принципи нису у стању ни привидно да нам објасне многобројне коадаптационе појаве у природи. То су појаве на којима се ламаркизам очигледно показује немоћан. А да видимо како он стоји и тамо, где, и то само привидно, изгледа да може да нам објасни извесне појаве коадаптације. Узећемо један пример. Ништа природније не изгледа него да ће живогиња, коју бисмо осудили да живи у помрчини, морати да изгуби вид. То се сматра као нешто сасвим природно. Отуда, кад се каже да су у кртице закржљале очи услед тога, што је она живела непрекидно у земљи, изгледа да је тим речена само једна истина, која је већ свима позната. Најзад због чега би другог и могле да јој закржљају очи? упитаће се свако. Па ипак ми ћемо рећи, да је то толико невероватно, да је управ сасвим немогуће. Да узмемо да посматрамо критички сам тобожњи процес, којим се могло доћи до те појаве. Предак данашње кртице морао је имати добро развијене очи. За нас је сасвим споредно, кад је могло то бити. Промене