Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НКО-ДАРВИНИЗАМ 361 у условима за живот натерале су ту животињу, да напусти живот на површини земље, и да се завуче у земљу. Тако би то требало да буде по претпоставкама ламаркизма. У земљи нема светлости. Ноторна је ствар, да вид збиља ослаби, кад животиња живи дуже времена у помрчини. То је факат и против њега се не може воЈевати. Али сад долазимо до једног врло важног питања. Слабљење вида јавља се увек само као последица извесних промена, које су наступиле у хистологији ока. Да би сад те промене добиле филогенетску вредност, треба да има могућности, да се те промене, које су наступиле у оку родитеља услед осуства у светлости, пренесу и потомству у наслеђе. Потомству у наслеђе могу се преносити само хистолошке промене у оку. Хистолошке промене у оку јавиле су се као последица промена у ћелицама, или плазма продуктима. Ма каква осетнија промена да наступи у организму, она је морала бити везана за један многобројни низ ћелица, тих елементарних делића, из којих је сваки биљни и животињски организам саграђен. Сад те промене, које су везане за један низ од неколико хиљада, па и десетина хиљада ћелица, треба да се на неки начин пренесу и на полне ћелице: јаје и спермију, које једино суделују у давању потомства и у преношењу родитељских особина потомству у наслеђе. Промене које су наступиле, услед оскудице у светлости, у хиљадама ћелица у оку, и тиме изазвале слабљење вида у оца и матере, треба сад неким чудним, нама још несхватљивим начином, да се пренесу, и то прелазећи преко милијарди ћелица других делова тела, чак до полних жљезда, а у овима до јајета или спермије! На који начин све то, тешко је и замислити. Тако стоји са том променом, која је имала негативан карактер. Можемо посматрати и једну промену са позитивним карактером. Да узмемо један сасвим вулгаран пример. Познато је да радом гимнастике могу мишићи да ојачају. Кадкад и врло слабачка лица могу систематским и мудрим неговањем да ојачају мишиће својих руку, ногу, груди, врата, итд. Гимнастика је ту послужила као једно реактивно средство; мишићи су имали способност да ојачају под утицајем тога реактивног срества. Мислити сад, да се те промене, које ми гимнастичким вежбањима можемо да изазовемо на својим мишићима, могу и потомству пренети у наслеђе, било би, према нашем разлагању, сасвим погрешно. Ту важе оне исте критичке примедбе, које смо мало час учинили.