Дело

362 Д Е Л 0 Дакле, према свему нашем излагању излази, да се ниједна модификација, која се изврши у телу какве животиње или биљке у току њенога индивидуалнога живота, не може пренети и потомству у наслеђе. На тај се начин, као што видимо, не могу објашњавати филогенетске промене организама. Па има ли онда какав други пут за то ? Има. Тај други пут открио је Д а р в и н, а допунио га стари фрај буршки професор Вајсман. Дарвин је обратио нарочито пажњу на две врло значајне појаве у природи: на борбу за опстанак, како је он назива, и на одабирање. Тим двема појавама он је приписао највећи утицај на развитак биљних и животињских врста. Суштина његовога учења јесте у овоме: у природи се јављају варијације, неке од тих варијација имају боље квалификације за живот, а неке горе. Природно да ће увек имати боље изгледе на одржање оне варијације, које су се родиле са бољим квалификацијама. Варијације, које не располажу најбољим квалификација за конкретне услове живота, не могу се одржати, оне подлежу брзо у борби за опстанак. Морамо овде напоменути да се Дарвинов принцип борбе за опстанак и веома разнолико тумачио и кадкад веома погрешно. Отуда је и долазило до тога, да га једни уздижу до неба, а да му други поричу велику кадкад, сваку вредност. И у нас се ту скоро чуо један глас,1 који оспорава Дарвиновом принципу борбе за опстанак ону вредност, која му се са извесних страна приписивала. Ми опет морамо од своје стране одмах рећи: да је то један од основних и најзначајнијих каузалних фактора у развитку живе природе. Као што ће се видети, на борби за опстанак и одабирању почива развитак целокупнога органскога света, не изузимајући ту ни самога човека. И не само да вредност тих дарвинових принципа није опала, већ у светлости најновијих резултата наше науке, нарочито резултата у области наслеђа, она је порасла још далеко више. Дарвчново учење имало је такође једну веома велику тешкоћу у објашњавању на који се начин јављају варијације у природи. Стога је и Дарвин у основи морао да усвоји Ламарково гледиште: да се индивидуално стечене модификације могу преносити и потомству у наслеђе. Тиме је он једним великим делом 1 Јован ЖујовиН, Узајамна помоћ међу животињама.