Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО-ДАРВИНИЗАМ 363 био признао и Ламарковим каузалним принципима вредност. Али је стално увиђао, да они нису у стању да објасне безбројне појаве у природи, и да је то могуће објаснити једино одабирањем. Али одабирање може да се врше само у том случају, ако је за то дат материјал. Материјал престављају варијације. И Дарвин је, гајећи нарочито голубове, запазио, да се варијације јављају саме; али где је њихова материјална основа, он то није могао решити. То је био један врло велики недостатак његовој теорији, која је иначе у свему имала најјачег ослонца у безбројним појавама у природи. Отуда је и могло настунити то, да у нашој науци под именом Дарвинизма, завладају чисто ламаркистички принципи; отуда је и могло доћи то, да Хекел, који је у ствари пунокрвни ламаркиста, важи као већи дарвиниста, него и сам Дарвин. И заиста, шта је било природније, него пошто дарвинизам стварно није могао да нађе извор варијацијама, да се узме: да је извор варијацијама у наслеђивању индивидуално задобивених особина. И тако је све то трајало, док проф. Вајсман, наведен конзеквенцама које је Roux извлачио из Дарвинових принципа борбе за опстанак и одабирања, није дошао на ту срећну мисао, да извор варијацијама треба тражити у клици. Дарвиново учење није могло, у основи, добити срећнију допуну од тога открића. По Вајсмановом мишљењу све појаве варирања, ма у ком правцу, и ма|у ком облику, аутономне су, долазе непосредно од варијација, које се одигравају у клици. То"дакле нису копије оних промена, које могу бити изазване у појединим деловима тела за време нашега индивидуалнога живота. Те варијације не долазе од периферије, од тела, већ од центра, од клице. И заиста то гледиште изгледа и најлогичније и највише има ослонца у свима појавама наслеђа. Стога ћемо га ми у најкраћем обима изложити овде. Материјалну везу између родитеља и потомака чине полне ћелице: јаје и спермија у животиња, а семенов пупољчић и поленов прах у биљака. Нека нам се не замери, што ми из овога посматрања искључујемо случајеве бесполног множења, јер закључци до којих се буде дошло анализом сполнога множења, вреде потпуно и за случајеве, где влада бесполно множење. Закони наслеђа владају потпуно исти и на једној и на другој страни. У јајету и спермији, семеновом пупољчићу и поленовом праху, налази се материјална основа за преношење свију могућих родитељских особина на децу. Ту материју, од