Дело

366 Д Е Л 0 брже расти и брже се делити. Ако је то случај нпр. са детерминантама косе, онда значи, да he коса бити такође бујнија, или уопште да ће показати неку квалитативну промену; ако је опет исти случај са детерминантама ма ког другог дела тела, онда ће се услед тога појавити квалитативне промене у тим другим деловима тела. Дакле „имамо, као што вели Вајсман, наследне индивидуалне варијације, које долазе од клице“. Појава ма какве варијације одређена је променама, које су се извршиле у детерминантама. Ако неки орган показује тежњу да опада, онда је претходно морала наступити промена у детерминантама тога органа. Чим може другим да се објасни, кад неки орган кржља, него да детерминанте у клици тога органа опадају, ма из којих разлога. Ако се појави неки нов орган, онда су се морале претходно формирати у клици детерминанте за тај орган, морало се формирати нешто, што појаву тога органа чини неопходном. Сваки, ма и најмањи карактер, који не траје само у границама индивидуалнога живота, већ се кроз генерације наслеђује, мора имати у клици своје материјалне основе, детерминанте. По Вајсмановом мишљењу међу детерминантама у клици постоји исто онако борба око исхране, као што по Дарвиновом мишљењу постоји борба међу јединкама, персонама, или као што по Roux-y постоји борба међу органима, па чак и ткивима, ћелицама и деловима ћелица, чак до молекила. Ту борбу, која се води међу детерминантама око исхране, Вајсман назива: герминалном селекцијом. У герминалној селекцији он гледа извор свима варијацијама. Персонална селекција, на коју је Дарвин нарочито обратио пажњу, само је последица герминалне селекције. Јер судбина сваке јединке, способност њена за живот под извесним околностима, решена је једним великим делом у клици. Коадаптационе способности рађају се, и што су год оне веће, у толико организам има боље квалификације за живот. Ни два потомка од једног истог родитеља немају потпуно једнаке коадаптационе способности за живот. То долази отуда што ни две полне ћелице нису једнаке. Свака од њих има своје, тако да се изразимо, индивидуалне особине. Са резултатима развитка из тих полних ћелица исто ће тако стајати. Пошто је полна продукција у природи бескрајно велика, то значи да ће бити и бескрајно велики број варијација. Оне нису све подједнако оквалификоване за конкретне услове живота. Стога ће многобројне варијације бити уништене. Са нестанком тих варијација уништене су и извесне тежње у раз-