Дело

ЛАМАРКИЗАМ И НЕО-ДАРВИНИЗАМ 365 као и остали, ону најмању количину живе супстанције, која се налази у једру клициних ћелица у облику штапића, пантљичица или лоптица (а то су хромозоми), као клицину супстанцију, или клицину плазму, и поједине куглице назваћу „идовима". У једру има увек пуно таквих идова, било то да су самостални, или груписани у штапиће или пантљичице (хромозоми). Сваки ид садржи у себи основу за целу јединку, тако да су дакле увек више идова при развитку неке нове индивидуе активни, и заједно делају“. „Код сваког компликованог бића један једини ид мора бити састављен из хиљадама основа; те основе називам ја „детерминан'тама“, и под тим подразумевам врло мале, далеко од тога да се микроскопом могу видети, живе јединице, које се хране, расту и деобом множе. Те детерминанте одређују делове ембриона, који се развија, — на који начин, ми се о томе овде нећемо бавити. Детерминанте су међу собом различне : друкчије су оне за једну мишићну, него за нервну или жлездану ћелицу, а друкчије опет оне за ћелице у мрежњачи, што осећају светлост, од оних за ћелице слуха у исте животиње; па чак и ћелице за слух удешене за различите тонове морају имати различите детерминанте. Те разлике долазе опет отуда, што су и детерминанте различито саграђене, и већ стога ја претпостављам, да је опет свака детерминанта састављена из најмањих животних јединица, које ја називам биофорама или носиоцима живота, јер живот почиње са њима. А оне саме састоје се из молекила, т. ј. из група материје, које још не могу да представљају појаве живота, већ само хемиске спојеве“. „Ја сад мислим да се те детерминанте не само хране, као и свака жива јединица, већ и да оне варирају у току свога растења, као и свака жива јединица, да се дакле квалитативно могу мењати, ако се елементи, из којих се оне састоје, мењају, и да оне такође могу брже или спорије да расту и да се деле, и да услед њихових промена долазе одговарајуће промене органа, ћелица или ћеличиних група, које оне одређују".1 Те детерминанте у клициној плазми живе исто онако иод различитим погодбама за живот, као што је то случај и са биљним и животињским јединкама. То је сасвим логичан закључак. Ледне ће се детерминанте боље исхрањивати, друге горе. Природно је сасвим, да ће оне детерминанте, које се боље исхрањују 1 August Weismann. Die Selektionstheorie. Crp 25 — 26-