Дело

ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ У АУСТРО-УГАРСКОЈ Због чудноватог и скоро феноменалног склопа Аустро-Угарске, чији саставни делови доводе често у питање и саму њену егзистенцију, постоји читава литература која опширно третира овај проблем. Опште је готово уверење, да због свога несигурног стања и честих криза, које проузрокују хетерогеност саставних делова и размимоилажење струја, које отуда потичу, треба дуалистичка хабсбуршка монархија да претрпи велике измене, како у спољним границама, тако и у својим унутарњим сферама. Али у овом питању постоје ипак разна мишљења. Има писаца који утврђују стабилност ове агломерације, састављене из различитих елемената, који ма да вештачки груписани, ипак су чврсто везани у једну целину. То је мишљење и француског публицисте Виктора Бомона, који у свом чланку „Постоји ли аустриско питање?“ (Revue de Paris, 1 јули 1901) одговара негативно, тврдећи да оно не постоји, јер сваки грађанин Аустро-Угарске, ма којој нацији припадао, интимно је везан разним факторима који никада неће допустити њено распадање. Тосу: 1° Њихови економски интереси, просперитет осигуран и загарантован протекционизмом споља и трговачким прометом изнутра. 2° Јединство католичке цркве. 3° Општа оданост владалачкој кући — лојалност. 4° Међународна потреба егзистенције Аустро-Угарске. У идућим редовима постараћемо се да докажемо нетачност овога тврђења и истовремено изложићемо своје мишљење. Ова чудновата држава састављена је из више од десет нација и више од двадесет крунских земаља (Kronlander) и провинција, које се потпуно разликују јадна од друге. По статистичком попису (Statistische Monatsschrift, Ungarische statistiche Mitteilungen) ево поделе народности у Аустро-Угарској: