Дело

452 Д Е Л 0 блем површина и њихни живописни ефекти у игри светлости. Он је одлучни противник „академске“ лепоте код фигура. Нарочити интерес поклониће он једној физиономији пуној покрета у току линије и површина, у измени светлости и сенке. Код његових Младенаца видимо сусрет двеју глава, од којих се једна диже горе, док се друга спушта доле. Док се једне руке дижу, дотле се друге спуштају. Пуно покрета у току линија и површина. Ф р а н г е ш заузима угледно место на овој изложби. Његове Благовести и његово БегствоуЕгипат показују мајстора од талента, са уметничким надахнућем. Колико девичанске чистоте има у нежној глави Маријиној, што са склопљеним рукама прима благу вест, коју јој анђео поверљиво шапуће на ухо. Са колико се материнске љубави Марија сагиње према маломе Христу, кога нежно стиска у наручју, док мазга равнодушно корача и носи их далеко у непознату земљу. С. Росандић бира мотиве, који подесно пристају за фонтене или за декорацију каквога парка. „Дечко са корњачом" одаје брижљиву студију а тако исто и „Дечко, који се убо на трн“. Ђ. Јовановић има једну веома мекано третирану фигуру („Остављена"). Бернекер, П. Вучетић привлаче такође пажњу. 3. Архитектура. Ниједна грана уметности није моћнији израз народнога осећања и народне душе него национална архитектура. У монументалној архитектури налазио је одувек хране народни понос. Она је одвајкада била оличење народне снаге духовне и физичке. Од „седам чуда у свету“, о којима се у Староме Веку говорило, пет је припадало архитектури (фантастичне грађевине у Вавилону и у Ниниви ; Артемидин храм у Ефесу; маузолеум у Халикарнасу ; кула светиља у Александрији; Кеопсова пирамида. Ништа тако речито не сведочи о ступњу културе, на коме у општој заједници свих народа стоји једно племе, него архитектура његова. Много се полаже на то, да архитектура носи национално обележје; да буде у складу са народним традицијама, да подесно одговара средини, у којој је поникла. Отуда се са много нада погледа на наше архитекте, у чијим рукама лежи судбина будућих монументалних грађевина наших. Оно, што они данас буду створили, неће потоњим нараштајима говорити само о плодности њихових идеја и о самосталности њихова духа, већ ће пружати лсику свеколике духовне атмосфере нашега племена. Архитектура наших дана црпе из три моћна извора. То су уметност Оријента, уметност старих Јелина и Римљана, уметност