Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 453 Готске периоде. У првоме извору декоративна архитектура налази читаво обиље од мотива; јелински и римски обрасци још непрестано лебде пред очима безбројним архитектима; из трећега извора црпе савремени енжењери-архитекти, који изнад свега стављају практичну конструкцију унутрашњих простора. Последњи су најсамосталнији и у њиховим рукама лежи, вероватно, будућност архитектуре. Југословенским архитектима остаје, да између ове три групе пронађу пут, којим треба да се отисну. Живећи у непосредној близини споменика из своје прошлости, крећући се под једним поднебљем, коме нарочиту боју даје драж Истока, они треба да пронађу оно, што би било одјек народне душе. Српски архитекти су и најмногобројније заступљени на овој изложби и највећма су национални. Ту је г. А. Сте ф а н о в ић са „Управом Фондова" и „Београдском Задругом“. Ту су г. г. Н. Несторовић и Д. Ђорђевић са скицом за „Управу Државних Монопола". Ту је г. Б. Т а н а з е в и ћ са својом „Телефонском централом“ и г. П. Бајаловић са својим „Конаком у манастиру Каленићу“, „Приватном зградом у Милошевој улици“. Поред њих имамо читаву плејаду архитеката : г-ца Ј. Начићева са врло спретном „Основном школом код Саборне цркве“, г. В. Поповић, г. Маслаћ, г. Коруновић, г. Тителбах, г. Ђ. Бајаловић, г. Владисављевић, г. С. Д имитр ијевић, г. Ј. Новаковић и др. Нарочито су интересантне и са пуно студије рађене скице за цркву у Гополи од г. Н. Несторовића, г. С. Ивачковића и г. Д. Живановића. Уметничка вредност ових изложених скица могла би донекле објаснити, што други одсуствују на овој изложби са својим плановима ове цркве. Г. К. Брашован са својим пројектом за један крематоријум и са својим Изгледом једнога позоришта показује се као човек од инвепције и од талента. „План патриНрхова двора“ од г. В. Николића привлачи у великој мери пажњу. У хрватскоме одељењу истиче се г. Симко Дионис са својим „Пристаништем" и са својом „Изложбеном Зградом“. Г. г. Љубински, Фишер и др. пружају неколико веома интересантних мотива. Од Словенаца излаже само г. Ћ. Кох. Ну док српски архитекти пружају исто онако шарену слику, као и српски сликари, дотле су Хрвати и Словенци више једнообразни. Они још непрестано траже, ови изгледају као људи, који су већ нашли оно, што им треба. Они су богатији садржином, ови су