Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 5 Овим сељацима засија електрика пре него што јој и диреке ударише — примеНивао би ко у шали. — Пију, једу, као на даћи. — Нека им је алал! — поклапали су други шаљивчину. Раде, брате. Па све сева из стене. — Само овако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба главна зида на брани. А онда је све лако. Још до године, у ово доба, можемо имати електрику. Остојића је нарочито помагао газда-Митар. — Оставите ви, Радоја — говорио је он грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо паре, а остало: то је његово. Не може се наука посисати из прстију. И тада би звао младића у дућан, понудио би му да седне за тезгом, до саме касе, где је било његово место, поручио кафе, па онда с њим разговарао о примени електрике, трудећи се да га разуме што више. Међутим, једног дана кад младић поче да говори о лакој дељивости електричне снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и занатској, радености, стари Лазаревић прекиде га, рекавши грубо: — Није ми глава сад за то. Жена ми се разболела. Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ухватила. Звао сам доктора. Он јој преписа нешто, и рече ми да he се опет навратити, јер се боји да не пређе у запаљење. Пазите, чича-Митре — прихвати Остојић. — Запаљење није лако у газдаричиним годинама. Па и кад се преболи, остане увек нешто. Јесте, мислио сам и ја... Шта велиш, да ли да пишем Вишњи ? Њој ће бити свакако жао ако је не известиш... И онда, знаш како је, газда-Митре, треба помислити на све... Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Хоћеш да ми сачиниш једно писмо? Нека дете зна. Били су сами у дућану. Шегрт је куцкао једном косом о калдрму пред вратима. Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора, претрпана стакларијом, ђачким таблицама, лењирима, бутељама „животворног балсама“. У рафовима се шаренила повесма од вунице, превучена једном завесом од тула; видели се калупи од хартије за фесове, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном. У другом делу дућана, поплочаном ци-