Дело

Л А Ж И 125 теља. Жалобне исповести Емилијине нису му, синоћ, оставиле никакве сумње на односе између Сузане и младића. Тај несмотрен усклик откри му допекле чудан карактер који су ти односи морали узети на себе. „Не питам вас ништа“, продужи он; „узае да нам част наређује да ћутимо о тим женама, као д се истинска част не састоји у томе да се њихова бестидност открије пред целим светом. Избегле би се друге жртве!... Докази? Хоћете доказа? Потражите их сами. Ја знам само за два средства да се сазнају тајне жене: отворити њена писма или наћи некога да је прати. Врло је вероватно да Г-ђа Морен не пише никад... Нађи те јој девера...“ — „Али то је простачко што ми саветујете!“ повика песник. „Нема ничега отменог ни простачког у љубави“, одби Ларшер. „Ја који вам то говорим, ја сам то чинио. Да, поставио сам потајнике за Колетом!... Веза с једном дрољом јесте рат на нож и ви гледате да ли је ваш чист“. — „Не, не“, одговори Рене тресући главом, „нећу“. — „Онда, пратите је сами!“ продужи неумитни логичар. „Ја познајем тог Дефоржа. Он није макар ко, будите сигурни. Испитивао сам га у доба кад сам још веровао у глупост, да треба осматрати, па да се има талента. Тај човек је чуцна смеша реда и нереда, терања кера и хигијене. Њихови састанци су свакако утврђени правилно, као све у његовом животу: једанпут преко недеље не одмах по ручку, то би му кварило стомак, не непосредно пред вечеру, то би му сметало посетама, кар тању у кл}бу. Шпијунирајте је дакле. Пре недељу дана знаћете на че.му сте. Хтео бих вам рећи да сумњам у исход те анкете... Ах, моје јадно дете, а ја сам вас бацио у то блато! Ви сте живели тако срећно овде, а ја сам вас узео за руку и одвео у тај гадни свет где сте срели оно чудовиште. А да то није дошла она, дошла би нека друга... Доносим несрећу сваком кога волим... Али реците ми да ми праштате! Мени је ви те, потребно ваше пријатељство. Хајде, покушајте...“ И како је Клод држао младићеве руке, овај их узе, стеже свом силом и стропошта се на једну наслоњачу, ону исту у којој је Сузана седела, и у исти час проливши сузе, повика: — „Боже мој! што ми је тешко!...“ Клод је одредио осам дана своме пријатељу. Четири не беху протекли, и Рене стижеудом Сент-Еверт једног предвечерја, тако измученог лица да се Фердинану, кад отвори врата, оте узвик: