Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 7 — Откако смо се растали, тера ме баксуз, све ми је пошло наопако. Оженио сам се против своје воље. Школу нисам свршио. У служби ме не трпе... Трудио се да не изгледа мизеран, али нешто јаче од њега терало га да се излије пред својом старом другарицом, ма по цену да се понизи. Она то примети, и покуша да га спречи. Ти претерујеш — рече му. — Ти си се спотакао о прву сметњу и сад очајаваш. Ти ћеш успети. Доиста, треба ти времена. Али, ти си познат у твојој генерацији, људи знају твоју вредност. — Која вајда! Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили. Ја сам непријатељ, не знајући, толиких људи, који су опет моји непријатељи. Ми се сатиремо узајамно, не знајући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи. — То је природни закон борбе за опстанак, борбе која усавршава, која оплемењава. — Да. Ја то знам. И ја примам борбу. Ја сам наоружан знањем целе наше епохе. — То није довољно — прекину га Лазаревићева. — Књиге су суво знање. Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном, правом логиком; пуне ти главу непроменљивим законима ; говоре ти о људима само у одвојеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше твој директор; оне знају само за време, простор, сисаре и преживаре. Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију. Ти не гледаш шта се ради око тебе. Све ти се догађа; ништа ти не иде у корист. Секулић погледа зачуђено у своју другарицу. — Откад ти поста таква непријатељица књига? — рече јој. — Проповедаш крсташки рат... — Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај. Нашем народу треба много да чита, да се учи, он је готово цео неписмен. Али ти... ти и теби слични, ти си претерао, ти си отишао у крајност, заборавио си земљу у којој живиш, ти си је рђаво разумео. — Рђаво разумео ? Да. У земљи уситњеног демократизма и азијатске администрације, велике смелости не подударају се са општим скептицизмом. Код нас је човек намештен, од свог уласка у живот, на колосек који не сме напуштати под казном да се не преврне.