Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 9 Она му је даде. Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не квари цикање попаца, крештање жаба. Он је узе и за другу руку. По башги су цветали патлиџани. Рит је био пун зелене трске. Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод. Од Београда се видела само она стругара и неколико неједнаких фабричких димњака. Равница се пружала до краја хоризонта. Две три кућице за црпљење воде на обалк пружале су своје гвоздене руке као неке ружне добричине. Небо опрано кишом, која је синоћ падала, плавило се д>боко, у бескрај. Ваздух је био чист, благ. Није се осећало ни најмањег ветра. Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство. — Хоћеш ли да будеш моја жена? — упита је он. Њене руке задрхташе у његовим па га стегоше; после се опустише, задрхташе опет и стегоше. Она не одговори ништа. Предео је био пуст. Влажна пољана дисала је новом, великом надом. Девојка је пре толико времена очекивала ово питање. Она је још волела Чедомира; она је само њега волела. Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији. Оставићемо Београд, Србију. Отићи ћемо у Бугарску, Русију. Наш ће бити цео свет. Правићу шећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена! Ја сам кадар да радим за двоје. Чедомир ју је гледао својим буљавим, занесеним очима. Године су очврсле његове младићске црте. Био је више човек, више мушкарац. Девојка га никад лепшег није видела. Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале. ГБегове руке су је вукле к себи. Шта је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода; све неке мађије. Доиста, она се осећала као у мађијама. Чедомир јој се чинио тако близак, тако присан. Није осећала никаквог стида пред њим. Хтела је да му се преда одмах ту, на тој пространој пољани.^ У том, његове усне затворише њена уста. Она осети бол, готово физички, онај исти што је осетила кад јој је узео први пољубац: као да ју је ујео. Она га одгурну инстинктивно. — Доцкан, Секулићу, рече затим. — Твоја жена је још твоја.