Дело

166 Д £ Л О показало се наједанпут као потпуно остварено. Под каквим је погодбама и на који је начин споразум утврђен, то је за сада тајна и треба да остане тајна. Све комбинације о којима је у јавности било речи, су потпуно произвољне. За шире кругове је потпуно безначајна ствар, како се дошло до споразума, кад се само до споразума дошло. То питање припада дакле историји, јер она има да излаже и оцењује догађаје од оваког значаја, као што је овај,. пошто се наравно упозна са свима детаљима као и са последицама, које буду доцније наступиле. Али, ако се и не може расправљати сада питање о споразуму, ипак је једна констатацпја допуштена. А то је, да је Балкански Савез успех и то велики успех српске спољне политике. Или, да се још боље изразимо, тај је савез круна оног рада, на коме се у последње време у Београду најистрајније радило. Балкански Савез је био символ српске политике, њен први и непосредни циљ. Сви напори српски, посредни и непосредни, били су управљени у том правцу. У осталом то је сасвим и разумљиво. Србија је била у најопаснијем положају и најопипљивије је осећала потребу споразума међу балканским народима. Опасана са две стране Аустро-Угарском, чије су се претензије пружале на цео Југ, Србија је прва била на реду после Босне и Херцеговине. Пут Аустрије на Југ поред свих уверења да таква жеља не постоји, фактички је био девиза аустриске политике. Тај пут пак водио је преко Србије, коју је требало најпре сломити. Да је Аустрија доиста мислила на ширење по Балканском Полуострву, види се по многим садашњим изјавама аустриских кругова, да нико у Аустрији није могао ни помислити да ће приликом поделе Турске Аустрија изићи празних руку. Тежња аустриске политике била је да се полако и неосетно, без. велике ларме и потреса, добија парче по парче. Та је политика и сувише била позната у Србији, где се највише и осећала, али је јасно било, да са пропашћу Србије иста опасност прети и Бугарској, Црној Гори па и Грчкој. Анексија Босне и Херцеговине показала је свима балканским државама, одакле им опасност прети. И зато су напори српске дипломатије почели успевати. Ако се хоће да ослободе Стара Србија и Македонија од Турске и спречи заузимање тих земаља од Аустрије, онда је једино логично решење било: Балкански Савез. Тај савез има две стране, две основне идеје: 1. од Турске отети хришћанске земље и 2. спречити да те земље припадну Аустрији или другој којој сили. Каква је природа овог савеза? Неоспорно је да оваки спо-