Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 167 разуми између држава, које се прилично и разликују (на примар Србија и Грчка) и које можда нису биле увек у најбољим односима, у први мах морају бити скромни и не могу узети одмах облик државног савеза или чак и савезне државе. Споразум је дакле ограничен. Он је закључен ради заједничке војне акције и заснован је на унапред утврђеном плану поделе. Али поред детаља који се тиче војне акције, у споразуму се налазе и такве тачке, којима се савезници обавезују да по свршеном рату присгупе остварењу других мера, које he их знатно приближити. Тежиште споразума није дакле само у садашњости, већ и у будућности. У осталом друкчије није могло ни бити. Мудри Никола Пзшић, трезвени и проницави Гешов и практични Веницелос бесумње су знали врло добро, да би било лудо, после овакве заједничке војне повратити односе онакве какви су били пресавеза. Тако лакоумна политика неће се више водити на Балкану. И зато је једна од главних тачака у споразуму: подела освојених земаља по утврђеном плану, без обзира на ситне обзире, да ли ће ова или она варош, овај или онај крај, припасти једном или другом савезнику. Преко таквих и сличних препрека прелазило се, да би се дошло до великог циља. Разумевања и попуштања било је на свима странама и споразум је остварен, што је искрено обрадовало сваког Словена, јер се само тиме могла прибавити слобода потлаченој браћи. Први заједнички корак Балканског Савеза била је мобилизација целокупне војске, припремање свега што је потребно за велику војну. За петнајест дана то је свршено на опште задовољство, у најбољем реду. Све је било унапред спремно и све је правилно и у реду извршивано. Успех при мобилизацији изазвао је дивљење, а код непријатеља јавних и тајних чуђење. Како је пак и Турска мобилисала и својим држањем дала савезницима и формалног повода за објаву рата, рат је објављен. Прво је почела Црна Гора, а одмах затим једновремено и Србија, Бугарска и Грчка. Српска војска је била подељена у четири армије. Прве три имале су, по начелу Молткеовом: getrennt marschiren, zusammenschlagen, да разним путовима теже једном истом циљу — Скопљу и срцу Македоније. Прва или главна армија као центар ишла је од Врања ка Куманову уз жељезничку пругу. Источно крило (11 армија) пошло је из Ћустендила на Криву Паланку па ка Овчем Пољу, док је западно крило (III армија) преко Куршумлије и