Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 189 које психолози данас називају осећајима. Међу овима најважнију улогу играју : истрајност, енергија, својство управљања самим собом, особине које проистичу више или мање из воље. Међу овим основним елементима карактера налази се и моралност, под којом се разуме наследно поштовање уредаба, на којима почива једно друштво. Од нивоа моралности зависи величина народа. Интелектуалне особине се могу мењати под утицајем васпитања. Особине карактера се не дају сводити и сачињавају непромен.Ћиви елеменат сваког народа. Карактер дозвољава народима да делају и осећају. Они нису никад много добили, кад су хтели сувише да размишљају. Због различитог карактера, различити народи не могу ни да осећају ни да мисле ни да раде на исти начин, па се према томе не могу ни да разумеју нити да утичу једни на друге. С тих разлога се не може цивилизација једног вишег народа наметнути ни примити од једног нижег народа. У наредној глави говори се о прогресивном диференцирању код јединака и раса. Неједнакост између различитих јединака једне расе је у толико већа, у колико је ова раса виша. Код нижих раса, све јединке, чак и кад су различитог пола, имају скоро исти духовни ниво. Наличећи сви једни на друге, престављају савршену слику о сањаној једнакости модерних социјалиста. Код виших раса, интелектуална неједнакост јединака и полова је закон. Не треба упоређивати средње преставнике народа већ њихове више слојеве, да би се оцениле разлике које деле расе. На врху сваког народа, сваке расе налази се врло мала елита од научењака, проналазача, уметника, писаца, која опредељује ниво тог народа и те расе на интелектуалној скали цивилизацијиној. С нестанком те елите нестаде и сва слава тог народа. Напреци цивилизацијини теже да диференцирају све више јединке и расе. То диференцирање у извесном тренутку тежи да расте у геометриској прогресији. Па ипак више разлога се стављају на пут врло великој брзини интелектуалног диференцирања друштвених слојева. Први разлог је што се диференцирање односи само на интелигенцију, а не и на карактер, а зна се да карактер, а не интелигенција, игра основну улогу народа. Други разлог психолошки је, што су данас масе тако организоване и дисциплиноване да постају свемоћне. Њихова антипатија је очевидна према високим интелектуалцима и можда је суђено целокупној интелектуалној аристокрацији да буде уништена периодичнпм револуцијама, као што је уништено старо племство у Француској, пре једног сто-