Дело

ОЕИЧНА ПЕСМА XAMJ1FTCTB0 23 — Видиш, пријане, рекох му, Онај господин у коли, И тај се бави ланцима... И он их кује, — ал’ занат твој Док тебе he да сатре, Он кује златне карике, Без лупе и без ватре. То му је донело ренту, Три ордена и — ленту... Ковач је за коли дуго бленуо, Ко да је на једном умом шенуо. А онда шкринув зубима, Шакама стиште грубима Големи чекић у песнице; Срдита букну моћ. Ја пођох, у то с наковња Севнувше силне креснице На пољу падаше ноћ... Ст. Петров-Бешевић. ХАМЛЕТСТВО Ми смо у добу нервознога бола, Болесне маште, мисли, идеала, Са појмовима болесног морала Болесна младост што нам их је дала; Ми смо у добу нервознога бола. И младост наша место смеле снаге И стварног рада на мислима смелим, И раскидања с осећајем свелим, Болу се сумње даје духом целим, Без мало воље и истинске снаге. И место, снажни као младост што је, Да радом пуни осећања светих Помоћу борбе стижемо ка мети, Стварамо што год, ми се ко Хамлети Предамо болу сумње душе своје. Б. Продановић.