Дело

ЗАЉУБЉиНА ЖЕНА 45 знам да ли је имао каквих великих симпатија према Јелени; могућно је; али уверен сам, да се његова мала паланачка душа морала веома узбунити против мога владања. Куцајте, дакле, и отвориће вам се!... Мало застаде, потражи нешто у шпагу, и извуче кутију с цигаретама. Је ли слободно ? — упита. — Ја не могу да не пушим. — Изволите, изволите — рече Пијетро Квадрели, упали једну жижицу и принесе му је. — Дакле, Емилио Баланда ?... Емилио Баланда — поче гроф, пошто је повукао неколико димова, — Емилио је тако срећан да ме лане нађе у Милану, у „Гранд Хотелу“. Био сам у „Гранд Хотелу“ с једном госпођом, која помало личи на Јелену... Не презајте од те тешкоће... Та госпођа је говорила само руски и француски... Ето, то је довољан доказ да то није била моја жеиа... И пушила је као каква локомотива, докле Јелена не може трпети ни дим од цигарете... Али још лепше је ово: после осам дана, тај исти Емилио затекао ме је у Паризу, у гостионици. .. Поново застаде и, као да је издавао налог кондуктеру, додаде: — Гостионица Морис, улица Друо, на углу улице Прованс... Ни ту нисам био сам. Бејах у друштву једне госпође; али то није била она госпођа из „Гранд Хотела“.., та госпођа из гостионице Морис беше висока, витка, у црнини, са капом испод које јој је провиривало неколико коврџица и која јој је окружавала бледо лице... Дакле, за осам дана променио сам две драгане... Тај пријатељ Емилио живи у Милану, улица Александра Манцонија, 10. Јесте ли написали? Адвокат написа, диже главу и ослушкиваше. — Напослетку — рече Стефано, спустивши остатак цигарете у пепеоницу — упутићу вас на мога пријатеља Чезара ди Сан Себастијано. Он ме је срео у Турину једно вече, када сам шетао са једном госпођом. Јавио ми се. Тај несрећник Чезаре ди Сан Себастијано веома је кратковид, те, како смо становали у истом хотелу, молио ме је сутрадан да га прикажем својој жени. Морао сам му рећи — видите ли до чега човека може довести кратковидост туђа! — да та госпођа, с којом сам био у хотелу, није моја жена, те се он веома збунио, много више, наравно, него ја. Дакле, да бисмо се разумели, та госпођа није она из Напуља. нити она друга из миланског хотела, па ни она из хотела Морис.