Дело

10 Д Е Л О Лзивом хармонијом тих лепих тренутака, када сам први пут осеhao по коси додир њене топле ручице... Од тога дана, ми смо били истински срећни. Она ми се предавала без устезања, али наш однос остаде чист и далеко од сваке страсти. Ја сам је волео некако нарочито, као што уметник воли своје успело дело. Волео сам наивно тај наш сањалачки живот и све што је било у вези са нама. Ја нисам питао да ли је то љубав, што ме је везивало за њу, што ме је тако често бацало у занос, велики и узбудљив, што ме је одводило у снове пуне разноврсности, у одушевљење, у тугу. Ја то нисам ни знао. Ја сам био свесан само једнога: да је она моја. И више свега, запамтите то добро, опијало ме је поносито уверење: да она није била никад ничија, ни мишљу, ни погледом; ничија, него моја, увек моја, само моја. И чист и искрен, без трунке лажности, препорођен, желео сам да јој припаднем потпуно, да јој дам све што имам, све што је сачињавало моју младост. Вама то можда изгледа невероватно, али је тако било. Свака реч, коју сам од ње чуо, престављала је за мене велики догађај. Свака светлија нада доносила ми је низ дана, пуних радосног ишчекивања. Један час, проведен у немирном маштању, изазивао ми је необуздану раздраганост. Она ми је била сав живот. Моје су мисли припадале само њој. И ја сам имао један једини свет, наш свет, њен свет: свет у коме је она дисала, говорила, смејала се, ходила. Јесте, сад осећам довољно јасно, моја је љубав била нешто више него обична љубав. Ја сам је волео ненасито, болесно, непојмљиво. Волео сам је и увек сам је осећао поред себе, чуо сам је, носио сам је дубоко у себи, у својим грудима, у крви својој. Заиста, чудна је била та љубав. Сва ми је душа тежила за њом. Цело ми је биће дрхтало при помисли на њу. Свака каи крви моје играла је, када би ме обузела она безгранична, дивља, пуна бола чежња за њом. Преко целог дана, кроз дуге ноћи, ја сам само њу видео, њу желео, њу очекивао. Ничега осим ње, нема живота без ње: она, она, она — увек она. И гоњен тим осећањима, бежао сам у ноћ да лутам, да лутам дуго, све даље, јер иисам могао да се смирим од Л;»убави. И сваког сутона, пре него што ће она доћи, спу тао сам се на постељу да поиавл>ам њене речи, да замишљам л ч>ену. И свуда: у миру јулских ноћи, у биљу, у небу, у целој природи, свему