Дело

ВЕЧИТИ ИДОЛ 11 око себе, налазио сам нешто велико и лепо, што ми је говорило* да живој сладак и величанствен, јер имам њу, јер ме она вод№. И желео сам"да јој дуго причам, да јој вечито причам о срећнсш животу у нашој малој кући, где ће све бити бело и светло, чисто, заливено сунчаним зрацима. И сваким даном ; жуЈсед-taM све више да је осећам у свом наручју, да слушам њено тепање уздржано, чежњиво, неодољиво, после кога ми руке клону и сви мишићи обамиру. И осећао сам потребу да се ваљам крај њених ножица, да плачем, да се смејем, да вриштим од неке сурове радости... Немојте се томе чудити. Ја сам био ненормалан поред те жене. Био сам болесан, разумете ли. Један додир њене руке био је довољан да будем као омађијан, да изгубим смисао о стварности. Кад год бих осетио опојни мирис њене коже, престајао сам да дишем, очаран најслађим сновима, које сам икада просањао. Да, то су били најдубљи акорди, који су одјекнули у моме срцу; најлепше симфоније, које сам досад чуо. Она је владала мојим животом потпуно. Ја сам био роб. И колико год бих јој пута на дан пришао, >век сам се понова заљубљивао у њу. Тако је трајало дуго. Ми смо били срећни и довољни сами себи, те се нисмо ни с ким дружили. Осим тога, мене је мучила и љубомора. Ја сам 5ио љубоморан на све и на свакога, па сам се бојао људи. Био сам љубоморан неприродно, претерано, без узрока. Али сам се ипак уздржавао да то покажем и никад не дођосмо до сукоба. Време је пролазило неосетно. Падоше већ и прве јесење кише. Ја сам радио убрзано, јер је требало да полажем испите. Све је било спремно да се што пре остваре наши млади снови, кад ми набујала љубомора изненада откри једно разочарење, које сруши сву моју радост за цео живот. Нећу бити опширан. Ви сад знате како сам ја волео, па ћете ме лако разумети. Знате и оног одвратног риђег улизицу, те ћете појмити шта је значило за мене, кад ми она признаде да је он, непосредно пред наше познанство, облетао око ње, да јој се удварао, да га је она саслушала и да је онда, у тренутку женске клонулости, допустила да обгрли њено лепо тело и спусти своје гадне, дебеле усне на њена чиста уста... То је било грозно. То је било ужасно. Ја сам хтео да полудим. Разумете ли: она, мој идол, моје мило девојче, изгубила