Дело

СОЦИОЛОГША И ДЕМОКРАТИЈА 199 речи, наука о друштву, а политика вештина управљати друштвом; закључак — сваки политичар је социолог и обратно, сваки социолог је псТлитичар/ Затим у једном другом делу1 дели социологију, као и Огист Конт уосталом, на статику — изучавање основа, садржине друштва, и динамику — изучавање покрета и тежња друштвених. Ипак је разлика између социологије и политике врло велика. Социологија је мисао, наука чији је метод посматрање; политика је акција, борба чији је метод покретање. Рене Вормс у предговору поменуте књиге1 2 класификује политику на политичку акцију, политика у вулгарном значењу речи „бави се политиком" т. ј. она која треба да оствари политички идеал, - и политичку вештину, теориску политику (Монтеские, Токвил), т. ј. она која треба да створи тај идеал. Политичке науке, бавећи се друштвом као државом и колективношћу, само су део социологије и имају да својим изучавањем помогну политичкој доктрини и акцији у стварању и остваривању њиховог идеала. Социологија је, дакле, синтеза свих друштвених наука, чиме већ прелазимо на биолошку социологију. Натуралистичка или биолошкасоциологија јеорганицистичка т. ј. изучава друштво као биолошки организам. То је теорија фамозних аналогија, по којима извесни биолошки закони важе и за људско друштво; однос између једног атома, једне ћелије нашег тела и целог тела је исто што и однос једног човека и целог друштва3. Натуралистичка социологија полази још од Фихтеа и Хегела, који су у времену опште немачке реакције француском духу, идејама револуције и Наполеону, обарали контрактуализам зачет јоњгкод Хопса и Спинозе, а формулисан „друштвеним уговором“ Жан Жак Русоа. Тај повратак старом органистичком веровању, који су помагале природне науке и недостатак стварних доказа4 у Русовљевим теоријама, прихватио је доцније Огист Конт, а још више нагласио и у социолошки систем развио тек Спенсер. По њему социологија се дели на анатомију, т. ј. изучавање елемената из којих је друштво склопљено и физиологију, изучавање живота тих елемената. Изучавање друштвене структуре било би проучавање социалне географије (воде, земље, ваздуха) и демографије — становништва (наталитета, смртности, емиграције итд.); изу1 Louis Gumplovicz: Precis de Sociologie, Paris 1898. 2 Sociologie et Politique, Paris 1898. 3 Organisme et Societe, par Rene \Yoruis, Paris 1896. 4 Писац „Друштвеног Уговора" и каже, „претпоставимо“ да је било тако...