Дело

200 Д Е Л 0 чавање функционисања друштва било би зоолошко проучавање организама — друштво је организам —, дакле хранење и општење. Храна би подразумевала економске односе — производњу, промет, поделу и потрошњу богаства; а под општењем би схватили лингвистичке, моралне, правне, уметничке и т. д. односе. Социологија је дакле по Спенсеру, као што смо већ рекли, синтеза свих друштвених наука, одн. синтетичко проучавање друштва1. Али ма како била привлачна, ова школа ипак почива само на претпоставци да је друштво биолошки организам, и њој се убрзо ставила на супрот психолошка или специфична социологија, нарочито својом методом1 2 3. Бугле у својој књизи: „Шта је социологија1' нигде не даје одређену дефиницију и задржавајући се више на методама, задовољава се више речима „социологија се бави изучавањем социалних појава, њихових узрока и последица“:ј. Диркајм вели: „психолошка социологија изучава социалне феномене као психолошке јер су производ акције индивидуалних свести, али који су психолошки феномени нарочите врсте, јер свест се не посматра као таква, индивидуална, већ у њеним односима". Затим: „циљ је социологије изнаћи у поретку историских, економских и политичких феномена специфични утицај друштва, т. ј. резултат односа који уједињује појединце и акцију свих на сваког“4. И по њима је социологија синтеза осталих друштвених наука, само они долазе као протест против „идеолошких анализа", које уместо проучавања стварности иду од идеја стварима и изучавају у чему се састоји идеја морала и права као таквих. „Друштво је потчињено природним али специфичним законима, који немају ничег заједничког са апстрактном логиком и једино се на њима може вршити историско проучавање чињеница‘,г>. Социалнн феномен треба посматрати као стварност, као физиолошки у медецини и филолошки у граматици. Најзад једно четврто схватање социологије са Тардом, по 1 llcrbcrt Spencer: Principes de Sociologie, trad. par M. E. Cazclles, Paris 1H7K 87. Од Спеисерових следбенпка ce одликују нарочито Rene Worms, директор Revne internationalc de Sociologie и недавно прсминули руски професор Нокиков, Conscience et Volonte sociale, Paris 1897, Bibl. soeiologique internat. Преставник Диркајм, професор на Сорбони, са читавом плејадом млађих (Bouglč, Simmel, Maus, Parodj, Eauconnet и т. д.), сакупљених око годишњака Е’аппее sociologique, Biblioth. de Philosophie conteinp., Paris почев од 1896. 3 Qu’ cst ce que la sociologie? Paris 1910. 1 Durkheim: L’annee sociologique, t. 1, Paris 1898. 6 Durkheim: Les Vegles de la methode sociologique, Paris 1895.