Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА 201 коме је она философија појединих друштвених наука1. Ту још можемо поменути Немца Барта ксји социологију третира као историју односно-философију историје'1 2. Они имају за собом следбеника/ већином историчара, али нису успели створити групу, која би сте^ла име социолошке школе, као што је то случај са две претходне* ~ гТб^разуме се да овим није завршен низ разноликих социолошких праваца, јер се данас социологијом све зове, и ми ћемо се дохватити појединих већих људи, који у друштвеним наукама имају своје име. У питању демократије, које нас овде интересује, на арени научне борбе појављују се два главна противника биолошка, а иза ње традиционалистичка, и психолошка социологија. Остали престављају само пријатеље и присталице, који су дошли да пљескају успесима и новим подвизима појединих противника, да их популаришу, репродукују и после корисно употребе. Али сва та доктринарна и вербалистичка борба је у ствари само виртоуска одбрана и парирање једног маестралног напада, и ловори, које је елита публике спремила победиоцу, остају ипак неупотребљени. То су оне битке без брзог решења и победе без иминентног триумфа. III HАТУРАЛИСТИЧКА СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКрАТИЈА. — ТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКА СОЦИОЛОГИЈА: РЕЛИГИОЗНОСТ ф. БРИНТЈЕРА, — ПОЗИТИВИЗАМ П. БУРЖЕА, — ИНДИВИДУАЛИЗАМ М. БАРЕСА. Натуралистичка социологија је, да кажемо то одмах, противник демократије и то у име научних теорија и природних закона откривених преко Милн Едвардса (диференцијација органа), Ламарка (наследство карактера) и Дарвина (борба за опстанак). По првоме диференцирање је критериум прогреса код организама, т. ј. у колико су органи једног организма више диференцирани, специализирани, односно у колико је подела рада боље изведена, у толико је организам савршенији. Но док Милн Едвардс само класификује ту разноврсност организама, Ламарк је објашњава продужношћу која постоји између појединих врста, jep виши организми произлазе из нижих. Природа и средина 1 G. Tarde: Les lois sociales, Paris 1898; Essais et melanges sociologiques, Lvon et Paris 1899. 2 P. Barth: Die Philosophie der Geschichte als Sociologie, Leipzig 1897.