Дело

Б У Е Н А Прича И CvTHKA са Ја-лије — НАСТАВЛК ■jfr ;fc .*js Давидов отац Хајим био је кнежев сараф и банкар, а уједно, врло уважена личност у конаку београдског паше. Преко њега је кнез вршио многе крупне, одбранбене набавке и финансиске државне операције, а турски командант града отклањао је, преко њега, оштрине и сукобе између турских и хришћанских; власти. Он је своје послове обављао смишљено и поверљиво, и њихова материјалистичка природа није ни уколико утицала, на његов идеални, душевни живот. И ако је своју браћу, Израиља и Јуду, преко мере волео, његова блага нарав није увек одобравала њихове поступке. Просвећенији од њих, јер се неко време школовао у Бечу, он је био скромнији и срдачнији од њих; избегавао је иретресе на улици и јавности, и одбијао је звања, почасти и власт у општинској управи. Али је за то његова кућна читаоница била сваке суботе дупком пуна, његов стан, стални конак пугујућих рабина целог Истока, а он се налаЗИО у првом реду обичних раденика, кад је требало да се општина прикаже у целом свом сјају. У честим разговорима са велеумним јерусалимским рабинима, који одседаваху код њега, кад би год изашли да прикупе новац из каса за разне установе у Јерусалиму, сараф Хајим беше стекао потпуно уверење, да се људи не поправљају душевно силом, и да су доброта и трпељивост према туђнм слабостима, најјачи васпитачи људског друштва. У погледу вере, тај саобраћај са рабинима ослободио је сарафа Хајима дословног схваћања и цепидлачког вршења разних верских обичаја и про-