Дело

Б У Е Н А 21 писа, улио му верску слободу и усадио у његовој души ону ведру и блажену побожност, што потиче из живота у сопственој души. Његова жена, сињора Малкуна, није била тако тиха. Пошто је изродила шест синова и две кћери, оженила све синове, сем .Дав&да; и скупила око себе своје лепе и једре снаје, она је дању и ноћу заповедала у кујни. Ова није била само за њену задругу, већ права народна кујна, из које су се посведневно разносиле по махали крепке чорбе за породиље, болеснике и невољнике, и небројени оброци за учитеље и црквене званичнике. Строга према себи, плаховита према синовима и снајама, сињора Малкуна била је необично мека, попустљива и издашна према својој унучади и подмлатку у махали, и волела око себе њихове веселе игре и њихов смеј. Старији су је поштовали и прибојавали, а деца, девојке и млади људи обожавали је. Само њени девери, Израиљ и Давид, имали су над њом неку моћ, и она их је уважавала, слушала и децу њихову волела као своју рођену. Кад је Јуда, после „Лагомера" дошао код брата, да уреди веридбу своје кћери Буене са Давидом, сињора Малкуна претрнула је сва и, поред све своје живахности, није се усудила одмах да се успрогиви. Али Хајим рече брату, оним благим осмејом, што га не остављаше ни у најтугаљивијим часовима: — Драги брате, одљути се прво, па после промисли о овом кораку; јер све што се чини у јарости, доноси несрећу. — Ти одбијаш! узвикну изненађен Јуда. — Веридба је ствар допадања двоје младих. Родитељи могу ту да светују, али не треба да присиљују и намећу, одговори Хајим благо. — Ти онда држиш страну онима! рече Јуда срдито. — Ја се држим према сваком оне заповеди што гласи: „љуби свог ближњег као самог себе“. Јуда се збуни. А сињора Малкуна, постиђена ненадном одважношћу свога тихог мужа, узе реч: — Драги девере, Буену волем као своју рођену кћер, али за снају изабрала сам већ заједно с вама, Русову кћер Рејну. Мој Давид је њу тако заволео, да је услед ваше општинске распре пао у болест, а она умал’ те није себи одузела живот. Мене се не тиче, шта ви радите у општини, али тако ми деце, ја нећу дозволити, да се измени оно, што је већ закључено,