Дело

22 Д Е Л О нити hy допуштати, да родитељске распре у „Колелу“ сметају* да се млади људи заволе и узимају! Сињора Малкуна изговорила је ово тако одлучним гласом, да је њен девер, који је познавао њену напраситост, ућутао и. рекавши само: „Збогом“ отишао, приметно снебивен. I I ако је овај разговор вођен између четири зида, радознале снаје нису могле на ино, а да га не прислушкују на вратима, те за не пуна два сага затим, сазнадоше све жене и девојке у махали за њега и примише одговор сињоре Малкуне као жудно очекивани ратни проглас. Буена долети још истог дана својој стрини и баци јој се страсно у наручја. Сињора Малкуна, задовољна, мало се нашали: — Је ли, Буена, ти неби волела, да пођеш за Давида?— Волем га као свога брата. Али Руфо ти је милији као заручник. Да, да, домаћи. хлеб не прија, прекиде је смешећи се стрина. Девојче стаде јој љубити руку. Не брини се, чедо моје, све ће добро бити. Ваља само постојано хтети, ако желимо постићи оно што волемо. А сад, Буена, учини стрини једну љубав. Ти си присебна и одважна,. иди и обиђи болесну Рејну. Уђи у њену кућу, и не дај се застрашити ни од кога. Хоћеш ли? — Хоћу стрино, још овог часа. И јуначка девојка одјури у кућу Моша Руса, и не осврћући се на зачуђена и упрепашћена лица кућне чељади, уђе право у собу где је њена пријагељица Рејна-Симха лежала, приђе њеној постељи, пољуби је између очију, и стаде гладити њену белу ручицу. Симхи се учини, да слатко сања, и лице њено, дотле болно развучено, одједном се разведри и доби другу боју. Маги њена, која се беше упањила, кад је Буена ушла у собу, видећи ову промену, заборави на све, приђе Буени и пољуби је у чело. Симха као да беше добила нову снагу, рече мајци: — Нано, остави нас на само, имамо да се разговарамо. Кад се госпођа Хана повукла ћутећи у побочну собу, Симха се уз припомоћ Буенину усправи на постељи и упита: Је ли те Давид послао? Буена јој исприча све шта се дешава и заврши: Сад се ти зовеш Симха, и сви кажу, да то значи радост. Буди ти дакле весела, а ја добра, као што се пристоји мом имену, иа ћемо обе тако пре постићи своју срећу, него кад би.