Дело

Б У Е Н А 23 тужне и зловољне гинуле и венуле. Моја те стрина воли и не пушта^те. А^кад она себи уврти што у главу, нема тога, који би jo.f'ro могао избити из ње. Гледај молим те, да се што пре опоравиш, како би што веселије провеле „Шевуот"1. —' Јесу ли процветале код тебе све руже? _*^6еле су руже процветале још прошле недеље и тија Џоја направила је већ од њих прво слатко, а црвене и жуте биће до „Шевуота" тако лепе као никада. — И наше и наше! О, што је наша удљика пуна! узвикну Симха радосно. — А наши бели кринови, лепи! Је ли, ми ћемо овога „Шевуота", спремити доста ружа и плести венце да се синагоге иските, како би се људи развеселили и измирили. — Хоћемо, хоћемо! Мама, мама, гладна сам! Буена, остани да ужинаш са мном. — Не могу душо, отац ми је зловољан, и нисам рада, да га још више раздражим. Госпођа Хана уђе у собу са послужавником пуним санова са заклопцима, из којих продираше мирис укусних јела. Симха јој рече: — Мама, умоли Буену да дође сутра на ручак код нас, јер данас не може. Госпођа Хана не рече ништа, него приђе Буени, пољуби је у чело и окваси јој лице сузама радости. Буена, узбуђена, проговори: — Али Симхо, ми се одсад нећемо одвајати. Ја ћу те обилазити сваког часа, док се не опоравиш толико, да се можемо љуљати под шандудом код моје стрине Малкуне. И иољубивши Симху у уста, а госпођу Хану у руку, изиђе из собе и оде право кући. & * * Моша Русо, у својој јарости против главних „батинаша* Израиља и Јуде, беше одмах после бурне ноћи управио „Колелу“ којим они управљаху, а не самом сарафу Хајиму, писмо, да је покварио веридбу са њиховим синовцем Давидом. Покушај Рејниног самоубиства, и одговор пун гњева и очајног бола, којим је Руфо одбио, да испроси његову кћер Рејну, беху га освестили, 1 Празник примања закона нззван „Седмица" или „Шевуот- јер пада седме недеље после „ПасхС“.