Дело

24 Д Е Л О и он је сад увиђао, да је његова освета погодила њега самог. А то у толико више, што му је личност и цела кућа сарафа Хајима уливала највеће поштовање, и што је увек сматрао за срећу, да његово дете уђе у ту породицу. Сломљен преживелим страхом због Рејниног очајног корака, стидећи се свог поступка према човеку, који је стајао ван његове препирке са браћом његовом, љут на свог синовца, Моша Русо, у недоумици, како да заглади учињено, реши се да не предузима за сад ништа и да оде послом у Беч. Његов одлазак дејствовао је као уље на узбуркане вале. Кафана Морена Елалта осгаде неко време пуста. Састанци у главној улици махале проредише се. Парнас Израиљ престаде држати суботом испите у школи, и одаде се сав штампању молитвеника и уџбеника са новим словима, што је сараф Хајим израдио и дао салити у државној штампарији. Јуда није више излазио из куће и проучавао је фабрикацију разних прерађевина, које је желео увести у махалу. Озери, Нахмани, Азријели, Халфони, Фарки, Коени, Амари и преставници других завађених породица, склањаху се с пута једни другима и гледаху своја посла. У махали овлада примирје. Деца, пуштена чешће да се играју лопте, клиса и других трчећих игара на јалијској рудини, похађаху сад цркву и школу веселим срцем; младићи и девојке провођаху се безлобније на својим састанцима, а жене ликоваху, јер им мужеви долажаху из радње право кући. Дух сињоре Малкуне лебдео је свуда, а кућа сарафа Хајима, постаде сад, више но икада, весели дом омладине. Истакнут на површину преко своје воље, сараф Хајим, урођеном му нежношћу, осети потребу, да отклони од себе завист, те приреди у својој кући гозбу за кројење мртвачког руха себи, својој супрузи и другим старицама и сиромашнијим људима. Одређеног дана сакупише се код њега, звани и незвани. Старије жене отпочеше кројење мртвачких свлакуша од ткачког платна, и док су оне шиле, друге, млађе, удараху у дајире и певаху. Позната пуначка риђокоса Мирјам, певала је узастопце разне шпанске романсе, а понајчешће ову: О столару, о столару, С тнм ласкама што си nar’o, Шта ли мислимј чинит' с њима ? Да ли небо младом пару, Колевку за чело драго, Ил’ нздашни сто људима ?